Sažetak: Američka udarna grupa nosača aviona Abraham Lincoln i prateće jedinice preusmerene su ka Zalivu dok rastu tenzije sa Iranom. Brodovi su opremljeni Tomahawk raketama i Aegis sistemom; SAD razmatraju dodatne protivvazdušne sisteme. Istovremeno su uvedene sankcije protiv flote brodova zbog navodnog krijumčarenja nafte, a kontradiktorni izveštaji o žrtvama protesta u Iranu izazivaju međunarodnu zabrinutost.
SAD preusmerile nosač aviona „Abraham Lincoln“ i prateće snage ka Zalivu dok rastu tenzije sa Iranom
An anti-US mural on a building in Tehran, Iran [Majid Asgaripour/WANA via Reuters]
Američka udarna grupa nosača aviona Abraham Lincoln i prateći brodovi preusmereni su ka Zalivu dok rastu tenzije između Vašingtona i Teherana. Upozorenja, diplomatske sankcije i premeštaji snaga podstakli su zabrinutost za mogućnost vojne konfrontacije, ali i pojačano praćenje situacije od strane regionalnih i globalnih aktera.
INTERACTIVE-US Military presence in the Middle East June 2025 map-1768495584
Koje snage se premeštaju?
Nosač aviona Abraham Lincoln promenio je kurs iz Južnog kineskog mora i kreće ka Bliskom istoku. U sastav udarne grupe ulaze i razarači klase Arleigh Burke naoružani krstarećim raketama Tomahawk, kao i druge površinske jedinice i podrška opremljena Aegis sistemom za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.
A cut-out of US President Donald Trump is hanged in Palestine Square in Tehran, Iran, on September 6, 2025 [Majid Asgaripour/WANA via Reuters]
Mogućnosti i rizici
Razarači i podmornice sa Tomahawk raketama imaju domet koji im omogućava pogodak ciljeva u dubini teritorije Irana, dok Aegis sistem povećava zaštitu protiv balističkih i krstarećih pretnji. Zvaničnici iz SAD su najavili da se razmatra i uvođenje dodatnih sistema protivvazdušne odbrane u regionu kako bi se zaštitile američke baze.
Protesters rally outside the US embassy in solidarity with the people of Venezuela, Iran and Palestine in Cape Town, South Africa, on January 22, 2026 [Esa Alexander/Reuters]
"Možda nećemo morati da ga upotrebimo... Imamo mnogo brodova koji idu u tom pravcu" — izjava američkog predsednika o slanju snaga.
Sankcije, protests i kontradiktorni podaci o žrtvama
U sklopu pritiska na Teheran, SAD su uvele sankcije flotama brodova koje optužuju za krijumčarenje iranske nafte. Zvaničnici navode da su ciljani brodovi deo tzv. senke flote koja koristi zastave raznih jurisdikcija.
This mosque in Tehran was burned this month during antigovernment protests [File: Majid Asgaripour/WANA via Reuters]
Povrh toga, protesta u Iranu dovele su do velikog broja žrtava, ali se pouzdani brojevi razlikuju: iranski državni izvori navode oko 3.117 poginulih, dok organizacije za ljudska prava iz inostranstva navode znatno više slučajeva (HRANA je pomenula preko 5.000 potvrđenih smrtnih slučajeva). Ujedinjene nacije su izrazile zabrinutost i usvojile rezoluciju koja osuđuje nasilno gušenje protesta.
Regionalne reakcije i kontekst
Iranski lideri i komandanti, uključujući funkcionere Revolucionarne garde, upozorili su da bi svaki vojni udar na Iran mogao da pretvori američke baze u regionu u "legitimne mete". S druge strane, SAD duguju jaku diplomatsku i vojnu prisutnost u regionu — procene govore o 40.000–50.000 američkih vojnika i najmanje 19 vojnih lokacija na Bliskom istoku, uključujući stalne baze u više država Zaliva.
Šta dalje očekivati
Situacija ostaje napeta i neizvesna. Američko preusmeravanje snaga predstavlja pokazatelj odvratanja, ali zvaničnici ističu da je cilj pre svega sprečavanje daljeg pogoršanja. Diplomatija, sankcije i vojni manevri prate se intenzivno; moguće su dodatne sankcije, diplomatske inicijative ili, u najgorem scenariju, vojni udari ukoliko dođe do eskalacije.
Napomena: U tekstu su iskorišćeni javno dostupni izveštaji i izjave zvaničnika. Broj žrtava tokom protesta razlikuje se u zavisnosti od izvora i još uvek je predmet istraga.
Pomozite nam da budemo bolji.
