Evropski lideri rade na ubrzanju procesa ka strateškoj autonomiji: proširenju, jačanju odbrane i ekonomskoj otpornosti. Razmatra se ubrzano i postepeno članstvo za Ukrajinu i druge kandidate, uz pakete odbrane od €150 milijardi i fiskalne olakšice do €650 milijardi. Glavni izazovi su jedinstvo članica, vetoi i reforme u vezi vladavine prava.
Planovi za „Super-Evropu“: Kako EU Priprema Geopolitički Uspon
Emmanuel Macron, France’s president, has been pushing Europe to flex its muscles ever since Donald Trump’s first term - Yves Herman/Reuters
Na vanrednom samitu lidera EU u Briselu počeli su da se oblikuju temelji ambicioznije, snažnije i samostalnije Evrope — odgovora na rastuće geopolitičke izazove poput Trampovih pretnji oko Grenlanda, ruske agresije u Ukrajini i kineskog ekonomskog pritiska.
Friedrich Merz, the German chancellor, and Giorgia Meloni, the Italin prime minister, signed an accord on European reforms - Michael Kappeler/Reuters
Šta je pokrenulo promenu?
Poslednji niz događaja — javne pretnje predsednika SAD, rat u Ukrajini i jačanje konkurenata — naveli su brojne evropske lidere da ubrzaju diskusiju o strateškoj autonomiji. Kako je rekao jedan diplomata EU: „Živimo u svetu gde lider Zapada može da potrese savez zbog nečega viđenog u provladinim medijima.“
A poll of Greenland residents in April found 43 per cent in favour of EU membership with 39 per cent opposed - Sean Gallup/Getty
Proširenje i kandidati
Proširenje je ponovo na dnevnom redu: najmanje devet država ozbiljno razmatra članstvo, uključujući Ukrajinu, zemlje Zapadnog Balkana, Moldaviju, Gruziju i moguće Island. Razmatra se i model „postepenog članstva“ kojim bi novi član mogao ući sa privremenim ograničenjima prava glasanja dok ne ispuni sve reforme.
The addition of almost 40 million Ukrainians would be an important bulwark against Vladimir Putin - Ramil Sitdikov/AP
U slučaju uključivanja ovih zemalja, EU bi se mogla proširiti za oko 400.000 kvadratnih milja i dobiti približno 57 miliona novih stanovnika — značajan demografski i teritorijalni pomak koji bi pojačao geopolitičku težinu bloka.
Bezbednost i naoružavanje
Evropa planira veće izdvajanje za odbranu i zajedničke programe: predloženi su paketi od €150 milijardi (Sigurnosni zajmovi) i dodatnih olakšica u javnim finansijama za približno €650 milijardi radi ubrzanja rearmiranja. NATO cilj o izdvajanjima od 5% BDP-a postaje politički vodič, s očekivanjem da će se ciljevi ispuniti tokom naredne decenije.
Mark Carney, the Canadian prime minister, called on ‘middle powers’ to act together - Renaud Philippe/Bloomberg
Ukrajina predstavlja i vojni i industrijski potencijal: procenjuje se da raspolaže borbeno obučenom vojskom i odbrambenom industrijom koja može pomoći u ponovnom naoružavanju Evrope. Navode se brojke od oko 900.000 mobilnih jedinica i ambicije za veću proizvodnju bespilotnih letelica uz međunarodnu podršku.
Ursula von der Leyen has moved to ease debt rules to finance a further €650bn (£565bn) in defence spending - Simon Wohlfahrt/Bloomberg
Ekonomska i trgovinska strategija
Najveće bogatstvo EU ostaje jedinstveno tržište (oko 460 miliona potrošača). Strategija uključuje diversifikaciju lanaca snabdevanja (posebno za retke mineralne resurse), jačanje trgovinskih sporazuma i promociju evropskih industrijskih kapaciteta. EU je u poslednje vreme zaključila ili intenzivirala pregovore sa partnerima kao što su Mercosur, Indija, Australija i Kanada.
Mark Rutte, Nato’s secretary-general, left, proposed a deal that prompted Donald Trump to back down on his Greenland plans - Evan Vucci/AP
Unutrašnji izazovi i reforme
Za uspeh „super-Evrope“ potrebne su institucionalne reforme: ubrzanje donošenja odluka, fleksibilniji proces proširenja i rešavanje vetenih praksi. Unutrašnje podele — pitanja vladavine prava (npr. Mađarska), priznavanje Kosova i politička osetljivost oko poljoprivrednih subvencija — ostaju ključne prepreke.
Mogući put napred
Evropa teži modelu više brzina integracije: uži „core“ bi mogao imati dublje veze, dok bi širi krug uživao pogodnosti jedinstvenog tržišta. Istovremeno, EU nastoji da ostane partner SAD i NATO-u, izbegavajući otvoreni raskid s transatlantskim savezom.
Napomena: U originalnom tekstu je Mark Carney pogrešno predstavljen kao kanadski premijer. Mark Carney je bivši guverner Bank of Canada i Bank of England; u članku je pomenut kao istaknuti finansijski akter koji poziva na saradnju srednjih svetskih sila.
Evropska transformacija će zavisiti od sposobnosti država članica da usaglase interese, mobilizuju sredstva i sprovedu reforme potrebne za jaču odbrambenu i ekonomsku autonomiju. Rezultat može biti značajnija i uticajnija EU — ili propuštena prilika zbog unutrašnjih podela.
Pomozite nam da budemo bolji.
