Državna televizija Irana emitovala je najmanje 240 snimaka u kojima pritvorenici daju, kako tvrde aktivisti, "priznanja pod prinudom". Organizacije za ljudska prava kažu da su mnoga priznanja iznuđena torturom i koriste se da diskredituju demonstrante, opravdaju represiju i zastraše javnost. U talasu protesta privedeno je više od 41.000 ljudi, a prisilna javna priznanja su u nekim slučajevima prethodila teškim kaznama, pa i pogubljenjima.
Iranska državna televizija emituje 'priznanja pod prinudom' — aktivisti upozoravaju na sistemsku kampanju
Iran's judiciary chief Gholamhossein Mohseni Ejei has personally led interrogations (-)(-/KHAMENEI.IR/AFP)
Državna televizija Irana poslednjih nedelja prikazala je desetinama snimaka u kojima pritvorenici izjavljuju krivicu pred kamerama, što pravaški i međunarodni akteri nazivaju "priznanjima pod prinudom". Aktivisti navode da je emitovano najmanje 240 takvih snimaka, dok organizacije za ljudska prava beleže više od 41.000 privedenih u talasu represije nakon protesta koji su počeli krajem decembra.
Šta se dešava i zašto je važno
Na televizijskim snimcima pritvorenici, često sa zamagljenim licima, priznaju navodna krivična dela — od nasilja nad pripadnicima snaga bezbednosti i saradnje sa "stranim neprijateljima", do deljenja materijala zabranjenim kanalima. Aktivisti i međunarodne organizacije, uključujući Amnesty International i UN specijalnu izvestiteljku za Iran Mai Sato, navode da su mnoga od ovih priznanja iznuđena psihološkim i fizičkim pritiskom, uključujući primoravanje na potpisivanje izjava koje pritvorenici nisu ni pročitali.
„Napravio sam grešku“, kaže jedan snimak dok ga nevidljivi ispitivač pritiska o smrti pripadnika snaga bezbednosti.
Instrumentalizacija priznanja
Stručnjaci smatraju da iranske vlasti koriste televizijska priznanja u više svrha: da izgrade lažnu zvaničnu narativu o protestima, diskredituju demonstrante, opravdaju oštre kazne (uključujući i smrtnu) i da zaplaše javnost. Roya Boroumand iz Abdorrahman Boroumand Centra za ljudska prava u Iranu ocenjuje da su takvi snimci deo šire strategije za legitimizaciju represije i „ustrašivanje neslaganja“.
Poznati slučajevi i međunarodni kontekst
Među najzastupljenijim slučajevima su video koji je prikazivao mladića koji je, kako se navodi, optužen za ubistvo pripadnika bezbednosti (identifikovan na društvenim mrežama kao 18-godišnji Shervin Bagherian), kao i raniji slučajevi poput ispitivanja disidenta Ruhollaha Zama pred pogubljenje 2020. godine. Stranci — kao što su francuska državljanka Cécile Kohler i Jacques Paris — takođe su bili prikazivani u sličnim emisijama i potom osuđivani po optužbama koje njihove porodice i advokati osporavaju.
Reakcije organizacija za ljudska prava
Amnesty International je te snimke nazvao "propagandnim videima", dok Centar za ljudska prava u Iranu (CHRI) upozorava da se ovakva lažna priznanja često koriste kao jedini dokaz u suđenjima, uključujući i u slučajevima gde se izriče smrtna kazna. UN i grupe za ljudska prava pozivaju na transparentne istrage i zaustavljanje prakse prisilnih priznanja.
Kontekst protesta
Protesti koji su započeli krajem decembra zbog ekonomskih i društvenih nezadovoljstava prerastali su u širok talas antirežimskog nezadovoljstva. Nakon uvođenja prekida interneta 8. januara usledile su masovne demonstracije, a vlasti su odgovorile oštrim merama. Prema izveštajima, u gušenju protesta su poginuli na stotine ili čak hiljade ljudi, dok su vlasti pokušale da krivicu svaljuju na strane sile i „neprijatelje“ zemlje.
Zaključak: Emitovanje prinudnih priznanja predstavlja ozbiljan signal zloupotrebe pravosudnog i medijskog sistema u cilju suzbijanja neslaganja. Međunarodni pritisak i dokumentovanje zločina su ključni za zaštitu osnovnih ljudskih prava pritvorenih i za sprečavanje daljih zloupotreba.
Pomozite nam da budemo bolji.
