Nova studija pokazuje da izduvni metan sa sletanja lunarnih letelica može putovati preko celog Meseca i akumulirati se u stalno zasenčenim polarnih kraterima. Simulacije zasnovane na misiji ESA Argonaut ukazuju da do 54% emitovanog metana može biti zarobljeno u polarnim regionima u roku od sedam lunarnih dana, uključujući oko 12% koje može dospeti na suprotan pol. Autori pozivaju na mere planetarne zaštite, izmene goriva i instrumentaciju koja bi validirala modele.
Izduvni Metan Sa Sletanja Može Kontaminirati Polarni Led Meseca — Zašto Je To Važno?
A rendering of a lunar lander of the European Space Agency’s Argonaut program, which has its first mission to the moon scheduled for 2030. Methane released from spacecraft like these could contaminate icy regions of the moon’s poles that might harbor clues about the origins of life on Earth. . | Credit: ESA
Emisije nastale prilikom sletanja svemirskih letelica na Mesec mogu se slobodno širiti po njegovoj površini i taložiti u naučno posebno vrednim oblastima, upozorava novo istraživanje. Autori pokazuju da izduvni metan iz motora može putovati „balistički“ preko celog Meseca i biti zarobljen u stalno zasenčenim kraterima na polovima.
Mnogo sadašnjih i planiranih lunarnih letelica koristi pogonska goriva koja pri paljenju motora proizvode metan kao nusproizvod. Zbog praktičnog odsustva atmosfere na Mesecu, molekuli metana ne disperguju se kao na Zemlji, već "skaču" s mesta na mesto i mogu se taložiti u ekstremno hladnim, zauvek zasenčenim kraterima — ključnim ciljevima u potrazi za drevnim ledom i organskim molekulima.
Rad objavljen u novembru u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets koristi računski model koji prati kretanje metana, a kao studija slučaja poslužio je planirani lander Evropske svemirske agencije Argonaut. Simulacija je započela otprilike 30 km iznad južnog pola Meseca i pratila discipinu emitovanog metana tokom sedam lunarnih dana.
"Njihove putanje su u suštini balističke. One samo skaču s jedne tačke na drugu," rekla je Francisca Paiva, vođa studije iz Instituto Superior Técnico.
Simulacije su pokazale da metan može stići do suprotnog pola za manje od dva lunarna dana (~dva meseca po Zemljinom vremenu). U roku od sedam lunarnih dana, gotovo 54% izduvnog metana moglo bi biti zarobljeno u polarnih, permanentno zasenčenim regionima; oko 12% moglo bi da se taloži čak i na suprotnom (severnom) polu, daleko od mesta sletanja.
Polarni krateri Meseca su toliko hladni da voda u obliku leda i druge smrznute supstance mogu opstati milijardama godina. Zbog toga se smatraju jedinstvenim arhivima drevnih materijala — uključujući organske molekule koje bi mogle pomoći u razumevanju porekla života na Zemlji. Ipak, upravo te niske temperature ih čine i efikasnim sumporima za savremene kontaminante.
Autori napominju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li kontaminanti samo leže na površinskom ledu ili prodiru u dublje, netaknute slojeve. Rezultati, međutim, već ukazuju na potrebu za strateškim planiranjem misija i merama planetarne zaštite.
Moguće mere ublažavanja
Studija predlaže nekoliko pravaca za smanjenje rizika kontaminacije:
- Korišćenje alternativnih pogonskih sistema i goriva sa manjim udelom metana.
- Precizno planiranje staza spuštanja i odabir lokacija van kritičnih zona.
- Ugradnja instrumenata na letelicama koji bi merenjima potvrdili modele i pratili stvarnu disperziju gasova.
- Razvijanje smernica i standarda za planetarnu zaštitu analognih onima za Antarktik ili zaštićene prirodne rezervate.
"Ne radi se o teoriji — uskoro ćemo slati misije i moramo da budemo spremni," rekao je Silvio Sinibaldi, koautor i službenik za planetarnu zaštitu pri ESA.
Ovo istraživanje je važan korak ka odgovornijem i održivom istraživanju Meseca. Preporuka naučnika je da timovi koji planiraju misije uzmu u obzir modele disperzije izduvnih gasova i uključe instrumente za verifikaciju kako bi očuvali naučnu vrednost polarnih leda.
Pomozite nam da budemo bolji.
