Vladimir Padrino je slučajno ušao u vojsku, ali je izgradio ključnu poziciju u venecuelanskoj hijerarhiji. Bio je blizak Hugu Chávezu, kasnije je postao ministar odbrane i arhitekta kulture „apsolutne lojalnosti“ u vojsci. Nakon svrgavanja Nicolása Madura, prebacio je podršku na privremenu predsednicu Delcy Rodriguez, čineći njenu vlast zavisnom od oružanih snaga. Vojska kontroliše ključne resurse i bezbednosne strukture, što ostavlja političku budućnost zemlje neizvesnom.
Vladimir Padrino: Vojni moćnik koji drži sudbinu Venecuele
Padrino's support is critical for anyone wishing to preside over Venezuela (Handout)(Handout/Venezuela's Defense Ministry/AFP)
Vladimir Padrino, čovek koji danas drži ključnu kontrolu nad venecuelanskom vojskom, započeo je svoju karijeru sasvim slučajno — kao tinejdžer koji je otišao da podrži prijatelja na prijemnom ispitu za Vojnu akademiju.
Uspon iznenađenja
Rođen i nazvan po revolucionaru Vladimiru Lenjinu po želji oca, Padrino je u mladosti upoznao tadašnjeg oficira Huga Cháveza. Sam je pričao da je upravo susret sa Chávezom probudio u njemu revolucionarne ideale: „Posle susreta sa komandantom Chavezom, revolucionarno seme je niklo.“
Prekretnica 2002. i političko učvršćivanje
Presudna tačka njegove karijere bio je pokušaj vojnog puča 2002. godine. Kao komandir važnog bataljona, Padrino nije učestvovao u puču — navodno je ostao u kasarni nakon razgovora sa Chávezom — i nakon što je puč propao, niz napredovanja mu je otvorio put ka vrhu vojne hijerarhije.
Uloga u eri Cháveza i Madura
Nakon smrti Cháveza 2013. i dolaska Nicolása Madura na vlast, Padrino je postao jedan od najznačajnijih vojnih lidera: služio je kao načelnik generalštaba kopnene vojske, a potom i kao ministar odbrane i najviši vojni činovnik u zemlji. U vojsci je njegovo ime povezano sa stvaranjem kulture „apsolutne lojalnosti“, što je, prema kritikama, pomoglo vlastima da uguše proteste i zadrže kontrolu nad državnim organima.
„Bio je Madurovo lice unutar Oružanih snaga“, rekao je za AFP Hebert Garcia, penzionisani general koji je kasnije prekinuo veze sa režimom.
Sankcije i optužbe
Padrino je godinama pod američkim sankcijama: SAD ga optužuju za navodne veze sa trgovinom drogom, kršenja ljudskih prava i korupciju. Te optužbe su deo šireg međunarodnog pritiska na čelne ljude režima.
Nakon svrgavanja Madura — promena lojalnosti
Prema izveštajima, nakon američke vojne operacije 3. januara koja je dovela do svrgavanja Nicolása Madura, Padrino je prebacio podršku na privremenu predsednicu Delcy Rodriguez. Ta promena čini Rodriguez izrazito zavisnom od vojske, jer bez potpune podrške oružanih snaga njena vlast ostaje krhka.
Vojska u Venecueli kontroliše ključne resurse i institucije: rudnike, sektor nafte, distribuciju hrane, carinsku upravu, pa čak i veze sa naoružanim dobrovoljačkim grupama poznatim kao „colectivos“. Kao ministar odbrane, Padrino je imao uticaj i na mnoga druga ministarstva koja vode aktuelni ili bivši vojnici.
Šta to znači za Venecuelu
Podrška koju Padrino daje Rodriguez ključna je za političku stabilnost u narednim mesecima. Ipak, saradnja privremene predsednice sa Vašingtonom i izostanak potpune kontrole nad bezbednosnim strukturama stvaraju neizvesnost. Diplomatski zvaničnici i bivši pripadnici režima upozoravaju da Padrinova lojalnost može biti pragmatična i promjenjiva, naročito ako se promeni međunarodni konsenzus.
Zaključak: Vladimir Padrino ostaje centralna figura u venecuelanskoj politici — vojni moćnik čija odluka o podršci jednoj ili drugoj strani direktno oblikuje sudbinu zemlje i pristup njenim resursima.
Pomozite nam da budemo bolji.
