Po prvi put je naučno potvrđeno da biljke pod stresom emituju ultrazvučne signale (20–100 kHz) koje ženke moljaca prepoznaju i zbog kojih izbegavaju polaganje jaja na tim biljkama. Eksperimenti sa reprodukcijom snimaka i privremenim ogluvljavanjem moljaca potvrđuju ključnu ulogu zvuka. Nalaz otvara mogućnosti za zvučne metode u zaštiti useva i ranom otkrivanju ekoloških promena.
Prvo naučno potvrđeno: biljke „govore“ ultrazvukom, a moljci ih slušaju
Photo Credit: iStock
Po prvi put je naučno potvrđeno da biljke i životinje ostvaruju auditivnu interakciju: ženke moljaca prepoznaju ultrazvučne signale koje emituju biljke pod stresom i zato izbegavaju da na takvim biljkama polažu jaja.
Istraživanje istraživača sa Univerziteta u Tel Avivu, preneto u izveštaju Happy Eco News, pokazalo je da biljke pod stresom (usled nedostatka vode ili visokih temperatura) emituju ultrazvučne impulse u opsegu od 20–100 kHz, izvan praga sluha većine ljudi.
Metodologija studije bila je jasna i višeslojna: naučnici su snimili ultrazvučne potpise bilaka, reprodukovali te snimke pred moljcima i zabeležili da ženke izbegavaju biljke čiji se signali čuju. Kada su moljce privremeno ogluvili, efekat je nestao, što ukazuje da je zvuk ključan stimulus. Istraživači su takođe koristili kontrolne zvuke kako bi isključili druge faktore i potvrdili da su upravo biljni ultrazvučni signali uzrok promenjenog ponašanja.
"Otkrili smo prve dokaze akustične interakcije između biljke i insekta," navodi istraživački tim.
U studiji su registrovani dosledni akustični obrasci među više biljnih vrsta, što sugeriše da biljno-životinjska „akustična“ komunikacija može biti šira pojava i uključivati druge vrste osim moljaca.
Šta ovo znači za poljoprivredu i ekologiju?
Otkriće otvara potencijal za nove, manje toksične pristupe u zaštiti useva: zvučne metode bi mogle pomoći u odvraćanju štetočina, privlačenju oprašivača ili ranoj detekciji biljnih stresova koji najavljuju ekološke promene. U praksi, takva tehnologija bi mogla smanjiti upotrebu hemijskih pesticida i podstaći prirodnije metode upravljanja biodiverzitetom.
Kontekst klimatskih promena
Kako globalne temperature rastu, biljni stres (zbog suše i toplote) verovatno će postati češći, što može pojačati emisiju ultrazvučnih signala u prirodi. Otkriće podvlači koliko su klimatski pritisci povezani sa suptilnim, često nečujnim promenama u ekosistemima.
Praktični saveti
Iako su ovo rani rezultati, postoji nekoliko praktičnih koraka koje pojedinci i zajednice mogu da preduzmu kako bi podržali otpornost lokalne flore i biodiverziteta: sadnja autohtonih biljaka, smanjenje upotrebe jednokratne plastike i podržavanje kružne ekonomije, na primer kupovinom polovnih stvari. Ove mere ne zamenjuju naučna rešenja, ali doprinose zdravijem okruženju u kojem biljke manje trpe stres.
Ovo polje istraživanja je tek započeto. Kako tim zaključuje: "Akustična interakcija između biljaka i životinja sigurno ima mnogo oblika i širok spektar uloga — to je ogroman, neistražen teren."
Pomozite nam da budemo bolji.
