Sudan je postao epicentar globalne krize raseljenja sa oko 14 miliona interno raseljenih. Iako je globalni broj prisilno raseljenih blago opao, region ostaje razoren sukobima u Sudanu, Gazi, Siriji i Jemenu. U Hartumu povratak civila podstaknut je nostalgijom i povratkom vlade, ali bez obnove infrastrukture, struje, vode i bezbednosti održiv povratak nije moguć.
Kriza raseljenja u Sudanu: 14 miliona bez domova — povratak u Hartum uprkos razaranju
(Al Jazeera)
Sudan je postao epicentar globalne humanitarne krize: prema podacima UNHCR‑a, oko 14 miliona ljudi interno je raseljeno unutar zemlje. Istovremeno, UNHCR procenjuje da je broj prisilno raseljenih u svetu premašio 122 miliona do prve polovine 2025. godine, iako je globalni broj raseljenih prvi put u deceniji pao za 5,9 miliona.
Pozadina sukoba i regionalni kontekst
Sukob između Sudanske vojske i Rapid Support Forces (RSF), koji je izbio u aprilu 2023. godine, izazvao je masovno razaranje i pritisak na sve segmente infrastrukture u svim državama Sudana. Pored toga, region i dalje trpi posledice drugih dugotrajnih sukoba: u Siriji je oko 12 miliona ljudi raseljeno, u Jemenu više od 5 miliona, dok je u Pojasu Gaze gotovo 2,5 miliona ljudi bez krova nad glavom nakon što je oko 90% infrastrukture oštećeno ili uništeno.
„Slučaj Hartum“ — zašto se ljudi vraćaju?
Al Jazeera Arabic dokumentuje fenomen koji su autori nazvali „slučaj Hartum“: uprkos razaranju, deo civila se vraća u prestonicu nakon što je vlada delimično obnovila rad iz grada. Povratak je često vođen emotivnim razlozima — nostalgijom i željom za povratkom u poznato okruženje — ali i percepcijom relativne stabilnosti nakon povratka vlasti.
„Popunjavanje napuštenih naselja stanovnicima smanjuje rizik od negativnih pojava, sprečava pljačku i širi osećaj olakšanja,“ rekao je general‑major Osama Abdel Salam.
Ogromni izazovi obnove infrastrukture
Obnova je otežana razmerama štete i pljački: vlasti u Hartumu navode da je oko 15.000 transformatora demontirano, dok su pljačkaši ciljali bakar iz podzemnih kablova i motora. Vlada je prioritetno usmerila dostupnu električnu energiju ka bolnicama i vodovodnim postrojenjima i podstiče upotrebu solarnih sistema, dok timovi rade na uklanjanju ratnog otpada i rehabilitaciji vodovoda i distributivnih mreža.
Život povratnika: prilagođavanje i snalaženje
Povratnici poput Rimah Hamed, stomatologa i novinarke, opisuju svoje vraćanje kao emotivni čin: kuće su često ispražnjene, bez vode i struje, ali zajednice se polako obnavljaju. Mnogi razvijaju lokalne inicijative i „psihološki imunitet“ kako bi podneli nestašice dok se ne uspostave osnovne usluge.
Šta je potrebno za održiv povratak?
Stručnjaci navode hijerarhiju potreba za siguran i održiv povratak:
- Sigurnost: pouzdana uprava i mere koje sprečavaju nasilje i haos.
- Smeštaj: i privremeni oblici poput šatora, ali da pružaju osnovnu sigurnost.
- Osnovne potrepštine: hrana i pristup čistoj vodi.
- Energetika: stabilno snabdevanje strujom kao ključ za ekonomski oporavak.
Bez ovih elemenata povratak ostaje rizičan — bezbednost i funkcionisanje tržišta hrane i osnovnih usluga presudni su da se raseljeni ne bi ponovo morali kretati.
Zaključak
Sudan se suočava sa jednom od najvećih kriza raseljenja u moderno doba. Iako se neki vraćaju iz emotivnih razloga i zbog percepcije privremene stabilnosti, trajna obnova zahteva finansijsku pomoć, obnavljanje infrastrukture i jasne sigurnosne garancije. Budućnost povratka u Hartum i druge delove Sudana ostaje neizvesna dok se ne ispune osnovni uslovi za bezbedan i održiv život.
Pomozite nam da budemo bolji.
