Brazil je proglasio acai nacionalnim voćem kako bi istakao svoje vlasništvo nad vrstom i skrenuo pažnju na problem biopiraterije. Iako je zakon uglavnom simboličan, njegovo usvajanje podiže svest o rizicima od stranih patenata i trgovačkih registara. Stručnjaci pozivaju na jasnija pravila, ulaganja u lokalno istraživanje i mehanizme koji će omogućiti pravednu podelu koristi iz biodiverziteta Amazonije.
Brazil Proglašava Acai Nacionalnim Voćem: Borba Protiv Biopiraterije I Zaštita Prihoda Amazonskih Porodica
Acai went global in the early 2000s, amid a booming obsession with wellness and antioxidant-rich foods (Cindy Ord)(Cindy Ord/GETTY IMAGES NORTH AMERICA/Getty Images via AFP)
Brazil je zvanično proglasio acai nacionalnim voćem u pokušaju da potvrdi svoje vlasništvo nad ovom popularnom "superhranom" i da se suprotstavi rastućim slučajevima tzv. biopiraterije — iskorišćavanja genetičkih resursa bez odgovarajuće dozvole ili podele koristi.
Acai je vekovima bio važan deo ishrane u Amazoniji, najčešće konzumiran kao gusta pasta uz ribu i maniok brašno. Početkom 2000-ih bobica je postala međunarodni hit kada je transformisana u slatki sorbet, često servirana sa granolom i voćem, i promovisana zbog visokog sadržaja antioksidanasa.
Zašto zakon?
Zakon, koji je prvi put predstavljen 2011. godine i potpisan ranije ovog meseca, ima pretežno simboličnu funkciju, ali Ministarstvo poljoprivrede navodi da pomaže da se acai prikaže kao "autentično brazilski proizvod" i da obezbeđuje prihod za hiljade porodica u Amazoniji.
Primeri i rizici
Strah od gubitka prava na lokalne vrste nije neosnovan. Tokom parlamentarnih debata pomenut je slučaj iz 2003. kada je jedna japanska kompanija registrovala zaštitni znak koji se odnosi na ime acai — registracija je poništena tek nakon četiri godine. Drugi primer je cupuaçu (srodnik kakaa), čija je zaštitna oznaka registrovana krajem 1990-ih i čije je poništavanje trajalo dve decenije, nakon što je kompanija tražila tantijeme od 10.000 dolara za proizvode koji koriste ime.
Pravni okvir i tehnološki izazovi
Brazil je potpisnik Protokola iz Nagoye (2014), koji reguliše deljenje koristi od genetičkih resursa. Međutim, eksperti upozoravaju na novu prazninu: digitalizacija genetičkih podataka omogućava preuzimanje DNK sekvenci bez fizičkog uzorkovanja biljaka, što otežava kontrolu i pravičnu podelu koristi.
"Zakon je pre svega simboličan i kulturno potvrđujući," kaže Sheila de Souza Correa de Melo, analitičarka za intelektualnu svojinu u Embrapi. Dodaje da bi ključ bio u ulaganju u lokalna istraživanja i tehnološki razvoj kako bi se stvorila vrednost u samoj Amazoniji.
Preporuke i izazovi
Stručnjaci i predstavnici industrije, poput Ane Coste iz Natura, ističu potrebu za jasnim pravilima koja garantuju pravično deljenje koristi. Mnoge sirovine, uključujući pulpu acai, često se izvoze, dok istraživanja i razvoj visokovrednih proizvoda obavljaju strane kompanije — što smanjuje potencijalnu lokalnu korist.
Najvažniji koraci koji se predlažu su: jačanje domaćeg istraživanja i tehnološkog kapaciteta u Amazoniji, usklađivanje nacionalnih pravila sa međunarodnim obavezama i razvoj mehanizama za nadzor korišćenja digitalnih genetičkih podataka.
Ovaj potez Brazila ima funkciju da podigne svest i stavi pitanje biopiraterije u fokus javne politike — ali za stvarnu zaštitu i raspodelu koristi biće potrebne dublje zakonske mere i ulaganja.
Pomozite nam da budemo bolji.
