Kina namerava da do 2030. izgradi gigavat‑klasu orbitalne AI infrastrukture i stvori industrijski „Space Cloud“ koji bi preuzeo energentski intenzivne operacije veštačke inteligencije iznad Zemljine atmosfere. Projekat koji promoviše CASC uključuje integraciju cloud, edge i terminalnih kapaciteta za obradu podataka direktno u orbiti. SpaceX planira slične solarne satelite‑data centre i očekuje da deo sredstava iz IPO‑a od 25 milijardi dolara usmeri na taj cilj. Tehnološki izazovi, posebno ponovna upotrebljivost raketa, ostaju ključna tačka takmičenja između Kine i SAD.
Kina Planira Orbitalne AI Centre Podataka — Izazov Za SpaceX I Trka Ka „Svemirskom Oblaku”
People visit the booth of China Aerospace Science and Technology Corporation at China Beijing International High-tech Expo in Beijing, China June 8, 2017. REUTERS/Jason Lee
PEKING, 29. jan — Kina planira da u narednih pet godina izgradi orbitalne centre podataka za veštačku inteligenciju, navodi državni emiter CCTV pozivajući se na plan razvoja glavnog svemirskog ugovarača China Aerospace Science and Technology Corporation (CASC).
CASC u planu obećava izgradnju "gigavat‑klase" digitalno‑inteligenčne svemirske infrastrukture koja će „integrisati cloud, edge i terminalne (uređajne) mogućnosti“ kako bi se postigla duboka integracija računarske snage, skladištenja i prenosa podataka. Cilj је omogućiti da se veliki obim podataka sa Zemlje odmah procesira u orbiti.
Kako bi to radilo
Prema izveštaju, novi orbitalni data centri bi koristili velike solarne panele i druga rešenja za proizvodnju energije u svemiru, čime bi se rasteretili zemaljski energetski resursi koji troše velike količine struje pri treniranju i radu modela veštačke inteligencije.
„Izgradnja solarnih data centara u svemiru je logičan izbor... Najjeftinije mesto za postavljanje AI biće svemir i to će važiti za dve godine, najkasnije za tri,“ rekao je Elon Musk na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Američki rival SpaceX takođe planira orbitalne AI centre i očekuje da će deo sredstava iz predviđenog IPO‑a od 25 milijardi dolara iskoristiti za razvoj satelitskih data centara napajanih solarnom energijom. Musk tvrdi da solarna proizvodnja u orbiti može dati i do pet puta više energije nego kopneni paneli.
Strategija, izazovi i takmičenje
CASC dokument iz decembra navodi da je integracija svemirske solarne energije i AI računarstva jedan od stubova za predstojeći 15. petogodišnji plan, sa ambicijom da do 2030. nastane industrijska „Space Cloud“, a da Kina postane svetska svemirska sila do 2045. godine.
Ipak, Pekingu zasad predstavlja problem nedovršen test raketa koje se ponovo koriste — tj. lansiranja i sletanja koji drastično smanjuju troškove. SpaceX‑ov Falcon 9, koji je delimično ponovljiv, omogućio je Starlinku dominantnu poziciju u niskoj Zemljinoj orbiti i podstakao komercijalno korišćenje lansiranja.
China je prošle godine zabeležila rekordan broj lansiranja — 93, prema zvaničnim podacima — što pokazuje ubrzani razvoj komercijalnih startapa i državnih programa, ali ključne tehnološke prepreke ostaju.
Obrazovanje i dugoročni planovi
Kao deo širih ambicija, Kina je otvorila Školu za međuzvezdanu navigaciju pri Kineskoj akademiji nauka (Chinese Academy of Sciences) kako bi razvijala stručnjake za međuzvezdni pogon i navigaciju dubokog svemira. Državni mediji ističu da će narednih 10–20 godina predstavljati prozor za preskočni razvoj u ovom domenu.
Analitičari ocenjuju da je ovo deo šire globalne trke u kojoj se komercijalni, energetski i vojni interesi isprepliću — i da će pitanje ponovne upotrebljivosti raketa, efikasnosti lansiranja i kontrole nad LEO (niskom Zemljinom orbitom) igrati ključnu ulogu u tom nadmetanju.
Izveštavala: Laurie Chen; uređivali: Jamie Freed i Thomas Derpinghaus (Reuters)
Pomozite nam da budemo bolji.
