Masovna hapšenja u Iranu: Snage u civilu privedu hiljade nakon najkrvavijih nemira od 1979.

DUBAI — Pripadnici iranskih snaga u civilu sproveli su talas masovnih hapšenja i zastrašivanja kako bi ugušili proteste koje vlasti opisuju kao najopasniji izazov od revolucije 1979. godine, navode aktivisti, advokati i predstavnici međunarodnih organizacija.

Skromni protesti koji su počeli prošlog meseca u Velikoj pijaci u Teheranu zbog ekonomskih problema brzo su prerasli u šire izražavanje nezadovoljstva režimom, sa zahtevima koji su često uključivali i pozive na odstupanje verskog rukovodstva. Vlasti su ograničile pristup internetu i odgovorile silom, koju organizacije za zaštitu ljudskih prava povezuju sa velikim brojem poginulih i ranjenih.

Operacija privođenja i tajni pritvori

Pet aktivista iz Irana ispričalo je za Reuters da su u roku od nekoliko dana prikrivene bezbednosne jedinice podigle intenzitet patrola i postavile kontrolne punktove, dok su istovremeno počela masovna privođenja.

"Hapse sve redom. Niko ne zna kuda ih vode niti gde ih drže. Ovim hapšenjima i pretnjama žele da ubace strah u društvo," rekao je jedan od aktivista.

Izvori, među kojima su i advokati, medicinski radnici i dva iranska zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti, navode da se mnogi pritvorenici drže u nezvaničnim centrima — uključujući skladišta i druge improvizovane lokacije — i da su u nekim slučajevima privedeni ljudi koji su bili učesnici ranijih protesta, kao i njihovi članovi porodica.

Brojke, pravni rizici i međunarodne reakcije

Američka organizacija HRANA (Human Rights Activists News Agency) navodi ukupno 6.373 poginula — od toga 5.993 demonstranta, 214 pripadnika bezbednosnih snaga, 113 maloletnika i 53 slučajna prolaznika — i oko 42.486 privedenih. Ujedinjene nacije i Amnesty International upozoravaju na rizik od torture, prinudnih nestanaka i nepravednih postupaka protiv pritvorenih.

Sudski zvaničnici iranskog režima javno su upozorili da će oni koji su optuženi za "sabotiranje, paljenje javne imovine i oružane sukobe sa snagama bezbednosti" biti suočeni sa najstrožim kaznama, uključujući mogućnost smrtne kazne.

UN-ova specijalna izvestiteljka za Iran navela je da među pritvorenima ima i lekara i zdravstvenih radnika, dok su advokati potvrdili da su porodice u velikom broju dolazile tražeći pravnu pomoć za privedenu decu i druge rođake — među njima i maloletnike.

Praktične posledice za porodice i zdravstveni sistem

Više porodica opisalo je situacije u kojima su snage u civile upadale u domove, pretraživale ih i oduzimale telefone i računare, uz pretnje da će uhapšene dodatno kazniti ako informacije o tim incidentima objave javno. Pet lekara je izvestilo da su ranjeni demonstranti uklonjeni iz bolnica od strane bezbednosnih snaga, a neki medicinski radnici su pozivani na ispitivanje ili upozoravani da ne pomažu povređenima.

"Ne znamo gde su, da li su uopšte živi, ili kada ćemo ih videti," rekao je jedan otac čija je ćerka privedena. "Uzimaju moje dete kao da hapse teroristu."

Spoljni pritisci i bezbednosne tenzije

Neizvesnost je dodatno pojačana izjavama međunarodnih lidera: američki predsednik Donald Trump je u poslednje vreme pominjao raspoređivanje mornaričkih snaga i upozoravao na moguće oštrije akcije ako Iran ne pristane na pregovore o nuklearnom programu. Western and regional officials have discussed targeted options, though analysts warn air strikes alone are unlikely to srušiti verski establišment.

Iranske vlasti nisu precizirale ukupan broj pritvorenih niti lokacije svih pritvorenika; zvanične brojke za poginule koje navode iranske vlasti ranije su znatno niže. Amnesty International je u izveštaju ocenio da nakon pokolja demonstranata vlada sprovodi "gušeću militarizaciju" koja uključuje proizvoljna hapšenja i prisilna nestajanja.

(Izveštavala Parisa Hafezi; dodatna izveštavanja Olivia Le Poidevin u Ženevi; uredio Mark Heinrich)