Strani Zarobljenici U Ukrajinskom Zatvoru: Priče, Optužbe I Neizvesna Razmena

„Skupljati se!“ — povik odjeknuo je hodnikom u zatvoru u zapadnoj Ukrajini gde AFP razgovarao sa grupom stranih boraca koji su se borili za Rusiju, a sada grade živote iza rešetaka. Među njima su ljudi iz Afrike, Azije i Evrope: od Togoa i Nigerije do Kine, Uzbeka, Šri Lanke i Italije.

Ko su zarobljenici

Prema svedočenjima prikupljenim tokom retke posete zatvoru, mnogi su došli u Rusiju zbog posla, studija ili porodičnih veza, ali su se kasnije našli u uniformi. Neki tvrde da su bili obmanuti ili primorani da potpišu vojni ugovor koji nisu razumeli; drugi kažu da su se od početka nadali boljem životu i brže putovnici do državljanstva.

Individualne priče

Eric (Togo) je stipendista koji je došao da studira neurohirurgiju, ali ga je privukla plata koju je nudila vojska — mnogo veća od onoga što bi mogao da zaradi kod kuće. Ipak, priznao je da ne poznaje istoriju regiona i da ga je ruska propaganda uverila da učestvuje u „pravednom“ cilju.

Giuseppe (Italija), kuvar po profesiji, kaže da je otišao u Rusiju zbog ekonomske krize u domovini i video oglas za posao kuvara za vojsku. Nakon što mu je kuhinju pogodila granata, predao se ukrajinskim snagama.

Wediwela (Šri Lanka) vodi dnevnik u kojem osuđuje razaranje i stradanje civila, ali istovremeno krivi Zapad za sukob i opisuje kako je ekonomska neizvesnost nagnala mnoge da se isele.

Aziz (Uzbekistan) tvrdi da su ga ruske vlasti postavile pred alternativu: dugo zatvorsko kaznu ili potpisivanje vojnog ugovora; kasnije se predao ukrajinskim trupama nakon što je izbegao minsku zamku.

Regrutacija i motivi

Analize i svedočenja ukazuju na kombinaciju motiva: ekonomska primamljivost (IFRI je zabeležio oglase s bonusom od 2.700 USD i mesečnom platom oko 2.900 USD uz mogućnost dobijanja pasoša), građanske pogodnosti i, u nekim slučajevima, prinuda ili obmana. Od novembra je uvedena obaveza registracije stranaca uzrasta 18–65 godina kako bi ostvarili pravo na boravak ili pasoš u Rusiji, što je dodatno promenilo tok regrutacije.

Uslovi pritvora i međunarodni kontekst

AFP je zabeležio da su mnogi zatvorenici tretirani u skladu sa Ženevskim konvencijama — novi zatvorski objekat ima pravila, obroke i radionicu gde zatvorenici rade za malu nadoknadu. Ipak, pojedini su prijavili ponižavanje i rasističko zlostavljanje od strane čuvara. Dok je Savet Evrope naveo da su u posmatranom objektu uslovi uglavnom u skladu s konvencijama, organizacije poput Human Rights Watcha optužuju Rusiju za sistemska kršenja i mučenja ukrajinskih zarobljenika.

Šta čeka ove zarobljenike?

Ukrajinski zvaničnici procenjuju da oko 7% uhvaćenih vojnika čine strani državljani iz približno 40 zemalja. Petro Yatsenko iz ukrajinskog centra za koordinaciju pitanjа ratnih zarobljenika rekao je da Rusija i zemlje porekla često nemaju interes za razmenu tih ljudi, pa je moguće da ostanu u pritvoru "mesecima ili godinama". Neki su odbili ponude za razmenu iz straha od odmazde; drugi se nadaju većim, politički uslovljenim razmenama u okviru moguće buduće mirovne šeme.

„Koji je smisao živeti život koji već izgleda kao smrt? Obesite me, ubijte me. Spreman sam.“ — zapis u dnevniku jednog zarobljenika.

AFP je promenio imena sagovornika i nije objavio tačnu lokaciju zatvora po zahtevu ukrajinskih vlasti. Priče koje izbijaju iz ove grupe stranih zarobljenika osvetljavaju kompleksnu mešavinu ekonomskih, političkih i pravnih pitanja — dok sudbina mnogih ostaje neizvesna.