Ekstremne vremenske pojave pogađaju suprotne krajeve sveta: SAD beleže rekordne snežne padavine i dug prodor hladnog vazduha, dok južna Australija doživljava kupolu vrućine sa 120°F (≈49°C). Naučnici upozoravaju da klimatske promene "naginju kockice" ka učestalijim i intenzivnijim ekstremima, a studije atribucije povezuju ljudski uticaj sa povećanom verovatnoćom i jačinom takvih događaja. WMO predviđa da će globalne temperature ostati na ili blizu rekordnih nivoa u periodu 2025–2029.
Snežni Udari u SAD I Talas Vrućine u Australiji — Da Li Su Krive Klimatske Promene?
Ljudi čiste automobile parkirane uz Lancaster St. tokom zimske oluje 26. januara 2026. u Albanyju, N.Y. Foto: Lori Van Buren—Getty Images
Ekstremne vremenske pojave pogađaju suprotne krajeve planete: dok su Sjedinjene Države ovih dana suočene sa rekordnim snežnim padavinama i dugotrajnim prodorom hladnog vazduha, južnu Australiju trese snažna kupola vrućine sa temperaturama do 120°F (≈49°C) — najozbiljniji talas vrućine u toj regiji u 16 godina.
Šta nam govore naučnici?
Teško je pripisati jedan konkretan vremenski događaj isključivo klimatskim promenama, ali kako se planeta zagreva, verovatnije je da će ekstremi — toplo i hladno, suša i poplave — nastupati češće i s većom energijom. "Ne možete stvarno pripisati bilo koji pojedinačni događaj klimatskim promenama," kaže Gary Lackmann, profesor na Odeljenju za morske, zemaljske i atmosferske nauke na NC State University. Ipak, dodaje da klimatske promene "malo naginju kockice" ka ekstremnijim događajima.
"Što je toplije, to atmosfera može zadržati više vlage, a oluje dobijaju više energije — to menja učestalost i intenzitet promena vremena." — Marshall Shepherd, University of Georgia
Studije atribucije, koje kvantifikuju u kojoj meri ljudski uticaj doprinosi određenim zbivanjima, pokazuju da globalno zagrevanje već sada pojačava neke katastrofe. Primeri: analiza World Weather Attribution navodi da je globalno zagrevanje povećalo verovatnoću požara u Los Anđelesu u januaru 2025. za oko 35%. Copernicus je zaključio da bi ekstremni toplotni talas na Pacifičkom severozapadu 2021. bio "gotovo nemoguć" bez ljudskog uticaja. Isti tim procenio je da su temperature u Australiji od 5. do 10. ovog meseca bile za oko 1,6 °C više zbog klimatskih promena.
Zašto se to dešava?
Topliji okeani i atmosferu pune dodatne energije i vlage. Kad postoji jak temperaturni kontrast — na primer topla voda pored relativno hladnog kopna — oluje mogu dobiti više snage. Kako zimske temperature prosečno rastu brže od ostalih sezona, deo padavina koji je nekada padao kao sneg može početi da pada kao kiša. S druge strane, toplija atmosfera zadržava više vlage, što povremeno dovodi i do intenzivnijih snežnih oluja.
"Oluje nisu nestale — one su samo "nabrijane" dodatnom vodom i energijom," piše William Ripple, suautor izveštaja State of the Climate 2025. Poslednjih 11 godina su najtoplijih 11 godina zabeleženih u modernim merilima, a WMO predviđa da će globalne temperature ostati na ili blizu rekordnih nivoa u periodu 2025–2029.
Jasno je da mraz, sneg i izuzetno hladni periodi ne opovrgavaju klimatske promene. Takvi događaji i dalje spadaju u varijabilnost vremena — dok se istovremeno menja verovatnoća i intenzitet najsnažnijih ekstremnih pojava zbog ljudskog uticaja na klimu.
Šta to znači za čitaoce? Više ekstremnih događaja znači veći rizik za infrastrukturu, poljoprivredu i zdravlje. Razumevanje i priprema (poput poboljšanja sistema upozoravanja, planova evakuacije i prilagođavanja infrastrukture) postaju sve važniji dok se globalne promene nastavljaju.
Za pitanja i dopune: pišite autorima originalnog teksta.
Pomozite nam da budemo bolji.
