Međunarodna studija otkriva: okeani su u 2025. apsorbovali 23 zetadžula dodatne energije, što predstavlja devetu uzastopnu godinu rekordnog zagrevanja. Preko 90% viška toplote ulazi u okeane, a posledice uključuju porast nivoa mora, jače oluje i ugrožene morske ekosisteme. Autori pozivaju na brzu tranziciju ka obnovljivoj energiji i ulaganja u klimatsku otpornost.
Okeani 'Pod Napadom': 2025. Godina Sa Rekordnih 23 Zetadžula Apsorbovane Energije
Photo Credit: iStock
Svetski okeani dostigli su najviši zabeleženi nivo toplotne energije: u 2025. godini apsorbovali su dodatnih 23 zetadžula energije, saopštili su istraživači. To je deveta uzastopna godina u kojoj su okeani obarali temperaturne rekorde, što ukazuje na nastavak dugoročnog i ubrzanog zagrevanja planeta.
Šta istraživanje pokazuje?
Veliki međunarodni tim predvođen Institutom za atmosferu i fiziku pri Kineskoj akademiji nauka objavio je rezultate u časopisu Advances in Atmospheric Sciences. Naučnici ističu da su zabeleženi rekordi u više basena, uključujući Atlantski okean, Sredozemno more, Indijski okean i Južni okean. Prema studiji, više od 90% energije koja ostaje u sistemu Zemlje zbog antropogenog zagađenja biva apsorbovano upravo od strane okeana, zbog čega je sadržaj toplote u okeanima pouzdan indikator globalnog zagrevanja.
Posledice za klimu i ekosisteme
Zagrevanje okeana ima dalekosežne efekte: podiže nivo mora usled termalnog širenja i topljenja ledenih masa, pojačava intenzitet tropskih ciklona, menja obrasce padavina i pomera staništa morskih organizama. Topliji i kiseliji okeani ugrožavaju koralni grebene, ribe i druge vrste čime se remeti hranidbeni lanac i lokalne ekonomije koje zavise od mora.
„Ponikli smo na ideju da ih ne posmatramo kao moćne čuvare već kao ranjiva bića čija je oklop — njihova ljuska i krljušti — pod napadom od strane zagrevanja okeana, zakiseljavanja i drugih promena u životnoj sredini,“ napisao je Cheng Lijing, jedan od autora studije, za Oceanographic.
Šta možemo da uradimo?
Naučnici i autori studije apeluju na hitne i sistemske mere: ubrzanu tranziciju sa fosilnih goriva na čistu, obnovljivu energiju; smanjenje emisija stakleničkih gasova; zaštitu i obnavljanje obalnih ekosistema; kao i ulaganja u klimatsku otpornost — od bolje obalne infrastrukture do sistema ranog upozoravanja za ekstremne vremenske događaje.
Razumevanje i praćenje toplotnog sadržaja okeana ključno je za predviđanje budućih klimatskih promena i planiranje prilagođavanja koje će zaštititi javno zdravlje, bezbednost zajednica i lokalne privrede.
Pomozite nam da budemo bolji.
