Analiza podataka sa Junove misije (prelet 2022) ukazuје da je ledeni omotač Europe u posmatranom području prosečno oko 18 milja (≈29 km) debljine. Ranije procene su varirale od 0,5 milje (≈0,8 km) do desetina milja; rastvorene soli mogu smanjiti procenu za ~3 milje (≈5 km). Tim je pronašao dokaze o pukotinama i porama koje sežu stotinama metara, ali one verovatno nisu dovoljno široke za efikasan prenos kiseonika i hranljivih materija. Europa Clipper (2030) i JUICE (2031) pružiće detaljnija merenja.
NASA: Ledeni Pokrivač Europe Debeo Oko 18 Milja — Šta To Znači Za Potragu Za Životom?
NASA scientists have determined that Jupiter's moon Europa is covered in a seriously thick icy shell that measures 18 miles deep.
Jupiterov mesec Europa već dugo intrigira naučnike jer ispod njegove ledene površine verovatno leži ogroman slani okean — možda čak i skoro dvostruko više vode nego u svim Zemljinim okeanima zajedno. Međutim, taj okean je zatvoren debelim i slojevitim pokrivačem leda, čija debljina direktno utiče na mogućnost prenosa kiseonika i hranljivih materija potrebnih za život.
Nova procena debljine: Naučnici iz NASA-inog Jet Propulsion Laboratory-ja, analizirajući podatke dobijene tokom preleta sondom Juno 2022. godine, procenili su da je ledeni omotač u posmatranom području u proseku debeo oko 18 milja (≈29 km). To je prva fokusirana procena za konkretan region — ranije su vrednosti varirale od oko 0,5 milje (≈0,8 km) do nekoliko desetina milja.
Kako su dobili ovu procenu? Tim je koristio podatke mikrotalasnog radiometra sa Junove letelice koji detektuje signal koji prolazi kroz i rasipа se unutar leda. Na osnovu načina kako se talasi raspršuju, istraživači su zaključili da u ledu postoje nepravilnosti koje utiču na procenu njegove ukupne debljine.
„Ako postoji unutrašnji, blago topliji konvektivni sloj, što je moguće, ukupna debljina ledenog omotača bila bi još veća,“ rekao je Steve Levin, koautor rada objavljenog u Nature Astronomy. „Ako led sadrži skromnu količinu rastvorenih soli, naša procena bi mogla biti manja za otprilike tri milje (≈5 km)."
Pukotine, pore i ukupljeni autputi: Autori rada navode da led može sadržavati pukotine, rasjede, pore ili mehuriće koji sežu do dubina od stotina metara. Takve strukture — moguće široke samo nekoliko inča (centimetara) ali produžene stotinama stopa (desetinama metara do stotinama metara) — bi mogle stvarati prolaze za transport materija između površine i okeana. Ipak, zbog svoje uskosti i potencijalne nepravilnosti, verovatno nisu dovoljno efikasne za značajan protok kiseonika i nutrijenata.
Zašto je to važno? Debljina i struktura ledenog omotača ključni su za procenu habitabilnosti Europe. Što je led deblji i manje propustan, to je teže da na površini nastali kiseonik ili hranljive materije dopru do podvodnog okeana — a upravo je ta razmena jedan od faktora koji bi omogućio podršku životu.
Šta sledi? Da bi potvrdile i proširile nalaze iz Junovog preleta, naučnici očekuju podatke sa predstojećih misija: NASA-inog Europa Clipper-a, koji stiže 2030. i planira gotovo 50 preleta pored Europe, i Evropske svemirske agencije misije JUICE (JUpiter ICy moons Explorer), koja stiže oko 2031. godine. Te misije pružiće detaljnija merenja i slike koji će pomoći da se bolje razume unutrašnja struktura i potencijalne putanje između površine i okeana.
Zaključak: Procena od ~18 milja (≈29 km) daje konkretniji okvir za planiranje budućih istraživanja Europе i postavlja nova pitanja o fizičkoj građi ledenog omotača. Iako postoje naznake o pukotinama i porama koje bi mogle omogućiti ograničenu razmenu materija, trenutno dostupni podaci sugerišu da su takvi prolazi uski i verovatno nedovoljni za efikasan transport neophodan za održavanje bogatog podvodnog ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
