Od „Ose Zla“ Do „Ose Prevrata“: Kako Metafora „Ose“ Oblikuje Savremenu Geopolitiku

Metafora „ose“ u spoljnoj politici radi više od prostog imenovanja saveza — ona oblikuje kako javnost, kreatori politike i analitičari vide protivnike i geopolitičke rizike. Kroz istoriju, upotreba termina „osa“ prenosila je istorijske konotacije zla, pretnje i jedinstva, a danas se koristi da bi se različite države i pokreti uklopili u jednostavan, moralno obojen okvir.

Istorijsko poreklo

Termin potiče iz 1936. godine kada je Benito Musolini najavio „Rimsko-berlinsku osu“ kao zamišljenu liniju oko koje će Evropa gravitirati. Do Drugog svetskog rata, „Osovina“ je postala oznaka za vojnopolitički savez Nemačke, Italije i Japana. Za posmatrače izvan tog saveza reč je od samog početka nosila konotacije jedinstva, pretnje i zla.

Reaktivacija u američkom diskursu

Posle poraza Osovine termin je bio u zastoju sve do 2002. godine, kada ga je američki predsednik George W. Bush oživeo u govoru o stanju nacije nazivajući Iran, Irak i Severnu Koreju „osom zla“. Ta fraza nije bila opis postojećeg saveza, već retorički okvir koji je spojio nepovezane države u jedinstvenu i moralno obojenу pretnju — sa značajnim posledicama po politiku i javnu percepciju.

Preobražaji i kontraetikete

Termin se nije zadržao isključivo u rukama Zapada. Libijski list Al-Zahf Al-Akhdar uzvratio je nazivom „osa otpora“, koji su potom prihvatili iranski akteri da bi opisali mrežu saveznika i proxy-sila (npr. Hutiji u Jemenu, Hezbolah u Libanu, Hamas u Pojasu Gaze). Ono što je Zapad video kao etiketu optužbe, drugi su pretvorili u simbol legitimnosti i otpora protiv američke i izraelske politike.

A propaganda poster for the original ‘axis’ – Italy, Germany and Japan.Gino Boccasile, Public domain, via Wikimedia Commons

Povratak termina u 21. veku

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, američki analitičari ponovo su počeli da koriste „osu“ u novom značenju. U članku za Foreign Affairs 2024. Andrea Kendall-Taylor i Richard Fontaine upozorili su na „osu prevrata“ (China, Iran, North Korea, Russia) — termin koji, iako označava zemlje sa malo formalne koordinacije, dočarava raspoloženje: svet koji prelazi u multipolarnu dinamiku i rastuće sistemske tenzije.

Političke i diplomatske posledice

Korišćenje metafore „ose“ nije neutralno. Kao politička etiketa, može brzo mobilisati javno mnjenje i učiniti jasno da postoji zajednička pretnja, ali istovremeno pojednostavljuje složene odnose, učvršćuje podele i otežava diplomatske opcije. Jedan od najpoznatijih primera je kako je retorika „ose zla“ doprinela političkom okruženju koje je olakšalo invaziju na Irak 2003. godine, dok je istovremeno dugoročno otežala pregovore sa Iranom i Severnom Korejom.

Zašto je ova tema važna za Srbiju i region

Okviri kojima se opisuje međunarodni poredak utiču i na male države i region Balkana: etikete poput „ose“ oblikuju stavove velikih sila, političke pritiske i medijske narative koji se potom reflektuju na bezbednosnu i diplomatsku okolinu Srbije. Razumevanje kako retorika funkcioniše pomaže kreatorima politike i javnosti da bolje procene rizike, mogućnosti za dijalog i posledice polarizacije.

Zaključak: Metafora „ose“ je moćan retorički instrument koji oblikuje percepciju i politiku. Pre nego što prihvatimo ovakve etikete, važno je prepoznati njihove istorijske konotacije i praktične posledice za diplomatiju i bezbednost.

Tekst je adaptiran iz originala objavljenog u The Conversation. Autor originala: Andrew Latham, Macalester College. Adaptaciju i prevod za ovaj članak uradio/la je urednička redakcija.