Sažetak: Na lokalitetu Colina de los Quemados u Kordobi arheolozi su pronašli jednu karpalnu kost slona (treća karpalna kost, os magnum) dugu oko 10 cm. Radiokarbonsko datiranje i prisustvo kartaginskog novca i opsadnog oružja smeštaju nalaz u pre-rimsko gvozdeno doba i povezuju ga s periodom Drugog punskog rata. Veličina kosti sugeriše mogućnost da potiče od afričkog slona kakvog su, po istorijskim izvorima, koristile Kartaginske snage, ali pronađena je samo jedna kost i pitanje njenog konteksta ostaje otvoreno.
U Kordobi Pronađena Karpalna Kost Slona — Mogla Bi Poticati Iz Hanibalove Vojske
This Elephant Bone May Belong to Hannibal’s ArmyMartin Harvey - Getty Images
Hanibalova upotreba slonova tokom Drugog punskog rata jedna je od najprepoznatljivijih slika antičkog ratovanja, ali do sada su fizički dokazi tih ratnih slonova bili izuzetno retki. Nedavno arheološko otkriće u Kordobi daje prvi materijalni trag koji bi mogao povezati legendu sa stvarnim ostacima.
Gde i šta je pronađeno
Na lokalitetu Colina de los Quemados, koji je nekada bio ibersko gvozdenodobno utvrđenje poznato kao Corduba, arheolozi su tokom hitnog iskopa 2020. godine otkrili niz nalaza povezanih s vojnim sukobima: kamene projektilе, teške strele povezane sa skorpionskim opsadnim spravama i kartaginske novčiće kovane u Kartagini između 237. i 206. godine p.n.e. U zaštićenom delu, koji je kasnije delimično srušen, pronađena je i jedna karpalna kost slona.
Opis i analiza kosti
Kost je dugačka oko 10 centimetara i identifikovana je kao treća karpalna kost (os magnum) desne prednje noge slona. Uporedna anatomska analiza uključivala je primerke azijskih slonova i stepskih mamuta; dimenzije nalaza prelaze prosečne veličine kod ženki azijskog slona, ali same po sebi ne daju konačan odgovor o vrsti. Ipak, morfometrijski podaci podržavaju mogućnost porekla od afričkog slona — vrste za koju istorijski izvori navode da su je koristile kartaginske snage.
Datovanje i istorijski kontekst
Radiokarbonsko datiranje smestilo je kost u pre-rimsko gvozdeno doba, što je vremenski usklađeno sa drugim vojnim nalazima na lokalitetu i s periodom Drugog punskog rata (218–201. p.n.e.). Zbog nalaza kartaginskog novca i ostalog oružja, mesto je arheološki relevantno za proučavanje sukoba između Kartagine i Rima u Iberiji.
Zašto je pronađena samo jedna kost?
Istraživači ističu nekoliko mogućih objašnjenja: slon je mogao stradati tokom sukoba, a većina ostataka kasnije je uništena, odnesena ili ponovo iskorišćena; pojedine kosti mogle su biti razbacane postkonfliktnim aktivnostima; moguće je i da je pronađena kost bila odvojena i zadržana kao trofej, sirovina ili privremeni nalaz. Trenutno nema dovoljno dokaza da se donese konačan zaključak.
Šta ovo znači
Iako jedna kost ne dokazuje sve aspekte legendi o Hanibalu, ovaj nalaz predstavlja retku i važnu materijalnu vezu između istorijskih zapisa o ratnim slonovima i arheoloških dokaza iz Iberije. Dalja ispitivanja i iskopavanja mogla bi doneti dodatne informacije o poreklu, okolnostima smrti životinje i prirodi sukoba na ovom mestu.
Napomena: Priča je objavljena u saradnji sa Biography.com. Svi arheološki zaključci zasnovani su na dosad objavljenim analizama i datovanjima; potreban je dodatni kontekst i komparativna ispitivanja da bi se doneli konačni zaključci.
Pomozite nam da budemo bolji.
