SZO je uputila apel za 1 milijardu dolara za odgovor na 36 najtežih zdravstvenih kriza u 2026. godini, navodeći pad donacija iz bogatih zemalja i realističniji zahtev u odnosu na prošlost. Organizacija procenjuje da će 239 miliona ljudi trebati hitnu humanitarnu pomoć i fokusira se na visokouticajne intervencije i osnaživanje oko 1.500 lokalnih partnera. Bez dodatnih sredstava, SZO upozorava na veći rizik od epidemija i ozbiljne globalne posledice.
SZO Traži 1 Mlrd Dolara Za 36 Najtežih Zdravstvenih Kriza U 2026.
A man infected with mpox showing his hands inside a ward at the Kamenge University Hospital in Bujumbura, Burundi (Tchandrou NITANGA)(Tchandrou NITANGA/AFP/AFP)
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u utorak je uputila apel za 1 milijardu dolara kako bi odgovorila na zdravstvene potrebe u 36 najtežih vanrednih situacija tokom 2026. godine, uključujući Gaza, Sudan, Haiti i Avganistan.
Pogođena značajnim smanjenjem pomoći iz bogatih zemalja, SZO je smanjila ovogodišnji zahtev u odnosu na prethodne godine i navela da je morala da bude realistična u vezi sa fondovima koji će zaista stići.
„Duboko smo zabrinuti zbog ogromnih potreba i načina na koji ćemo ih zadovoljiti“, rekao je šef zdravstvenih vanrednih situacija SZO Chikwe Ihekweazu na konferenciji za medije u Ženevi. „Donosimo neke od najtežih odluka koje moramo doneti.“
SZO procenjuje da će 239 miliona ljudi ove godine trebati hitnu humanitarnu pomoć. Tražena sredstva namenjena su održavanju ključnih zdravstvenih usluga — od hitne pomoći i vakcinacija do lečenja povreda, suzbijanja izbijanja bolesti i lečenja hroničnih stanja.
Prioriteti i pristup
Ihekweazu je rekao da SZO „izuzetno prioritetizuje“ usluge visokog uticaja, fokusirajući se na intervencije „gde možemo spasiti najviše života“. Organizacija planira da pojača podršku lokalnim strukturama, oslanjajući se na oko 1.500 lokalnih partnera kako bi više posla obavili na terenu.
Prioritetne hitne intervencije za 2026. uključuju i Demokratsku Republiku Kongo, Mjanmar, Somaliju, Južni Sudan, Siriju, Ukrajinu i Jemen, uz nastavak odgovora na epidemije kolere i mpox-a (mpoks).
Finansijske posledice
Vašington, koji je dugo bio najveći donor SZO, značajno je smanjio izdvajanja za inostranu pomoć pod administracijom Donalda Trumpa; u januaru 2025. SAD su podnele jednogodišnju obavest o povlačenju iz organizacije. Prošlogodišnji apel od 1,5 milijardi dolara realizovan je samo delimično — stiglo je oko 900 miliona dolara, što je ispod nivoa iz 2016. godine.
Usled globalnih rezova finansiranja, SZO je navela da je 6.700 zdravstvenih ustanova u 22 humanitarna okruženja bilo prinuđeno da zatvori ili smanji rad, ostavivši oko 53 miliona ljudi bez pristupa zdravstvenoj zaštiti.
„Zamisao da će se ovi izazovi sami od sebe rešiti bez globalne solidarnosti je iluzorna“, upozorio je Ihekweazu. „Posledice mogu biti teške ne samo za pogođene zemlje već i za ceo svet.“
SZO je navela da su najznačajniji donatori prošle godine bili Evropska unija, Nemačka, Japan, Italija i Velika Britanija, a inicijalni odgovor na aktuelni apel ocenjen je kao „prilično ohrabrujući“.
Organizacija ponovo apeluje na države i donatore da investiraju u održive medicinske usluge i jačanje kapaciteta lokalnih partnera kako bi se smanjio rizik od budućih epidemija i spasili životi u najugroženijim zajednicama.
Pomozite nam da budemo bolji.
