Jake padavine u Bhiwaniju potopile su oko 2.000 akra (oko 810 ha) poljoprivrednog zemljišta, sa vodom do 60 cm, što je uništilo kharif useve i onemogućilo setvu rabi useva. Među pogođenim kulturama je i pamuk, a mnogi osigurani farmeri još nisu dobili obeštećenje. Lokalci optužuju vlasti za sporu reakciju, dok stručnjaci upozoravaju da ovakvi događaji odražavaju rastuće rizike povezane sa klimatskim promenama.
Poplave u Severnoj Indiji Potopile 2.000 Akra: „To Nam Je Dvostruki Udar“
Photo Credit: iStock
Jake padavine i ekstremne poplave uništile su oko 2.000 akra poljoprivrednog zemljišta (oko 810 hektara) u Bhiwaniju na severu Indije, navodi The Tribune. Voda je na poljima stajala i do oko 60 cm, a neki lokalni farmeri tvrde da je zemljište bilo pod vodom i do pet meseci, dok se voda nije povlačila.
Šta se desilo i ko je pogođen
Zbog intenzivnih i dugotrajnih padavina, mnogi kharif usevi (seti tokom monsunske sezone, obično seju u junu–julu) potpuno su uništeni. Kao posledica toga, poljoprivrednici su izgubili berbu, a sada su i rabi setve (zimskih kultura) onemogućene jer zemljište nije spremno za predstojeću setvu. Među najviše pogođenim kulturama nalazi se i pamuk, jer su poplave onemogućile berbu pamučnih čokota.
Finansijske posledice i pomoć
Iako su mnogi farmeri imali polise osiguranja, prema izveštajima nadoknade još nisu isplaćene. Lokalni proizvođači optužuju nadležne za sporo reagovanje. Vlada je postavila online portal za prijavu štete i podnošenje zahteva za odštetu, ali stanovnici Bhiwanija tvrde da praktične pomoći i isplata nema.
„To nam je dvostruki udar jer je kharif usev potpuno uništen, a setva rabi useva postala je nemoguća“, rekao je farmer Vinod Tanwar za The Tribune. „U tim okolnostima, kako će poljoprivrednici obezbediti izdržavanje i podršku svojim porodicama?“
Širi kontekst: klimatske promene i bezbednost hrane
Ovaj slučaj odražava širi globalni trend: kako se prosečne temperature podižu, intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih događaja — poplava, suša i oluja — raste. Zemlje koje i dalje zavise od fosilnih goriva dodatno doprinose emisijama stakleničkih gasova, što pojačava rizik od oštrijih klimatskih devijacija. Ekstremne vremenske nepogode direktno ugrožavaju prihode proizvođača i mogu posredno povećati cene hrane za potrošače.
Šta treba dalje
Poljoprivrednici traže bržu i jasniju isplatu osiguranja, hitne državne mere za sanaciju zemljišta i dugoročne mere za prilagođavanje klimatskim promenama, uključujući podršku za odvodnjavanje, podizanje zemljišnih parcela i ulaganja u održive prakse. Stručnjaci takođe ističu da prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje emisija može pomoći u ublažavanju budućih ekstremnih meteoroloških događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
