Studija u časopisu Science ukazuje da geni doprinose oko 50% razlike u ljudskoj dugovečnosti nakon korekcije za promenljive spoljne uzroke smrti. Analiza koristi švedsku studiju blizanaca (1900–1935) i potvrđena je podacima iz Danske i SAD, ali uz ograničenje da su kohorte pretežno evropske. Iako genetika ima veliki uticaj, sredina i način života i dalje igraju ključnu ulogu.
Novo istraživanje: Geni Objašnjavaju Otprilike 50% Varijacije U Dugovečnosti
New Research Provides More Insight on How Much Genes Impact Longevity
Zašto neki ljudi dožive stotu, dok njihove sestre ili braća umru decenijama ranije? Da li je reč o sreći, načinu života ili o nečemu zapisanom u DNK? Nova analiza daje jasniji odgovor na pitanje u kojoj meri geni utiču na dužinu ljudskog života.
Ključni nalaz
Studija objavljena u časopisu Science sugeriše da geni doprinose približno 50% varijacije u ljudskoj dugovečnosti kada se korektno uzmu u obzir promenljivi spoljašnji uzroci smrti (npr. epidemije, nesreće, dostupnost medicine). To znači da su geni i sredina otprilike podjednako važni za to koliko dugo pojedinac može da živi.
Kako su došli do ovog broja
Autori su koristili podatke iz Swedish Adoption/Twin Study of Aging, posebno analizirajući monozigotne (identične) blizance rođene između 1900. i 1935. godine. Zbog prisustva blizanaca koji su odrastali odvojeno, podaci omogućavaju bolje razdvajanje uticaja gena i okoline — praktično prirodni eksperiment.
Šta je novo u ovom pristupu
Glavni doprinos studije je što je modelirao i ispravio uticaje brzo promenljivih spoljašnjih faktora (poboljšanje higijene, vakcine, bolja zdravstvena zaštita). Bez te korekcije, procena heritabilnosti pada u opseg od 20% do 30%, bliže starijim rezultatima.
Kako se to uklapa u ranije nalaze
Eksperimentalni podaci iz model-organizama pokazuju da mutacije u putevima povezanima sa insulinom i IGF mogu produžiti životni vek (npr. kod crva, mušica, miševa), ali takvi efekti kod ljudi nisu jednako dramatični. Dugovečnost je kompleksan, polygeni osobina — rezultat kombinacije mnogih gena i životnih okolnosti kao što su ishrana, vežbanje, stres i izloženost infekcijama.
Ograničenja i dalje otvorena pitanja
Studija je validirana podacima iz Danske i SAD, ali su kohorte bile pretežno bele i evropskog porekla. Zato je potrebno uključiti raznovrsnije populacije da bi se rezultati generalizovali globalno. Kako autori napominju: "Heritabilnost je statistika koja važi za određenu populaciju u određenom okruženju u određeno vreme."
Praktična poruka
Čak i ako geni objašnjavaju oko polovine varijacije u dugovečnosti, druga polovina zavisi od okoline i ponašanja — stoga promene u načinu života i javnozdravstveni zahvati i dalje imaju veliki značaj za produženje i kvalitet života.
Autor originalnog teksta: Bradley Elliott, istraživač filozofije starenja na University of Westminster.
Pomozite nam da budemo bolji.
