Ciljane terapije i genetsko profilisanje tumora značajno produžavaju živote mnogih pacijenata. Petogodišnje preživljavanje danas je oko 70%, a primeri poput Cathy Smithwick i Michelle Vacca pokazuju kako personalizovana terapija omogućava dugoročno upravljanje bolešću. Ipak, manje od trećine novih lekova je dokazalo produženje ukupnog preživljavanja, pa su dalja istraživanja i šire genetsko testiranje prioritet.
„Još uvek deluje": Kako ciljane terapije pretvaraju rak u hroničnu bolest i produžavaju živote
FILE PHOTO: A French doctor performs a colonoscopy on a patient at the Ambroise Pare hospital in Marseille, March 25, 2008. REUTERS/Jean-Paul Pelissier (FRANCE)/File Photo
Cathy Smithwick (67) i Michelle Vacca (59) predstavljaju novu realnost u onkologiji: sve veći broj ljudi živi sa rakom zahvaljujući ciljanim lekovima, imunoterapiji, hemoterapiji i personalizovanim pristupima zasnovanim na genetskom profilisanju tumora.
Napredak koji menja život
Prema Američkom udruženju za borbu protiv raka, oko 18 miliona Amerikanaca kojima je nekada dijagnostikovan karcinom živi danas. Petogodišnje preživljavanje je dostiglo rekordnih oko 70% — značajan napredak u odnosu na manje od polovine u 1970-im i 63% sredinom 1990-ih, kada su se pojavile prve ciljane terapije.
Zašto su rezultati bolji
Tržište i klinička istraživanja se menjaju: umesto da se svi pacijenti leče istom terapijom, sve češće se bira tretman na osnovu genetskih markera tumora. Ispitivanja koja selektuju pacijente po specifičnim mutacijama pokazuju znatno veću stopu uspeha u odnosu na neodabrana ispitivanja. Međutim, manje od trećine novih onkoloških lekova odobrenih u poslednje vreme dokazalo je produženje ukupnog preživljavanja, pa regulatorni proces često koristi i druge pokazatelje (npr. smanjenje tumora).
"Trebalo je decenijama da u potpunosti shvatimo biologiju raka", kaže Rebecca Siegel iz Američkog udruženja za borbu protiv raka. Očekuje se dalji rast stope preživljavanja, uprkos tome što će rak ostati vodeći uzrok smrti nakon srčanih bolesti.
Priče pacijenata: Primeri dugog preživljavanja
Cathy Smithwick je prvi put dobila dijagnozu raka dojke 2005. godine; njen tumor je bio HER2-pozitivan i lečena je Herceptinom (trastuzumab). Kasnije je otkriven rak jajnika. Zbog alergije na platinu ne može da primi određene oblike hemoterapije, ali danas uzima hormonsku terapiju, prati se genetsko profilisanje tumora i nastavlja aktivan život — planira putovanje i pešači.
Michelle Vacca je bila dijagnostikovana slučajnim snimkom grudnog koša. Njena mutacija EGFR (konkretno EGFR exon 20 insertion) pojavljuje se u oko 2% slučajeva. Nakon nekoliko terapija, uključena je u kliničko ispitivanje leka CLN-081 i već godinama ima dobar odgovor bez značajnih neželjenih efekata.
Nove molekule i pristupi
Primeri novih lekova uključuju daraxonrasib (Revolution Medicines), koji cilja specifične varijante RAS gena i može pomoći kod otpornosti na standardne terapije. Stručnjaci naglašavaju da će sve detaljnije genetsko profilisanje svakog tumora postati standard u izboru terapije.
Istovremeno, ASCO-ovi izveštaji pokazuju pad smrtnosti kod mlađih odraslih (15–49 godina) za oko 25% od 1990. godine, kao i napredak u lečenju pankreasa, melanoma i bolesti krvi.
Ograničenja i naredni koraci
Iako su ciljani lekovi revolucionarni, izazovi ostaju: ne uvek produžavaju život, otpor tumora se može razviti, a pristup naprednim terapijama i kliničkim ispitivanjima nije jednak svuda. Stručnjaci pozivaju na šire genetsko testiranje tumora, intenzivnija istraživanja survivorship programa i dostupnost novih lekova široj populaciji.
Zaključak: Era ciljanih lekova već je promenila ishod za mnoge pacijente i pretvara neke vrste raka u hronične bolesti koje se mogu kontrolisati godinama. Ipak, potrebni su dalji napori u istraživanju, pristupu lečenju i dokazivanju stvarnog produženja života kod većine novih terapija.
Izveštavanje: Deena Beasley; adaptirano i lektorisano za srpski jezik.
Pomozite nam da budemo bolji.
