Neiry Group razvija PJN‑1, sistem u kojemu se golubovima implantiraju neuralni čipovi i montiraju kamere, dok ih operateri usmeravaju daljinski. Kompanija tvrdi da ptice mogu preći više od 300 milja dnevno i navodi civilne primene za nadzor i spasavanje. Stručnjaci upozoravaju na lako militarizovanje tehnologije, rizik od prenošenja bolesti i značajne etičke dileme, dok nezavisna istraga povezuje finansiranje sa izvorima bliskim Kremlju.
Ruski bio‑dronovi: Kako neuralni čipovi pretvaraju golubove u leteće špijune
The birds have cameras strapped to their chests and their flight path is dictated by an operator with a remote control - Neiry Group
Ruski startap Neiry Group razvija projekat PJN‑1 u kojem se golubovima ugrađuju neuralni čipovi, na grudima montiraju kamere, a kretanje ptica usmerava se daljinskom kontrolom. Kompanija tvrdi da rešenje omogućava veći domet i izdržljivost od klasičnih FPV dronova, ali eksperti i istraživači upozoravaju na ozbiljne etičke, bezbednosne i geo‑političke rizike.
Kako sistem funkcioniše
Prema objavama Neiryja, mali elektrode se ubacuju kroz lobanju i povezuju sa stimulatorom montiranim na glavi ptice. Taj stimulator prima komande operatera i navodno može da navodi pticu ulevo ili udesno. Na leđima se nalazi solarni ranac sa kontrolerom leta koji je povezan sa kamerom pričvršćenom na grudima.
Navodne primene
Neiry navodi da njihovi «pigeon‑dronovi» mogu da pređu navodno više od 300 milja dnevno i da su korisni za nadzor infrastrukture, inspekciju industrijskih postrojenja, rad u ograničenom vazdušnom prostoru i podršku potragama i spasavanju. Kompanija takođe tvrdi da se sistem može prilagoditi drugim vrstama ptica radi nošenja većih tereta ili boljeg uklapanja u specifična okruženja.
Bezbednosni i etički rizici
Iako Neiry projekt predstavlja kao civilno rešenje, stručnjaci upozoravaju da se tehnologija lako može militarizovati. James Giordano, profesor emeritus neurologije, za Bloomberg je izneo i teoretsku zabrinutost da bi takvi biološki dronovi mogli poslužiti i za prenos patogena u neprijateljska područja. Pored toga, eksperimenti koji podrazumevaju implantaciju elektroda i daljinsko upravljanje podižu značajna pitanja o dobrobiti životinja i etičkim granicama.
Finansiranje i političke veze
Istraga organizacije T‑Invariant navodi da je Neiry primila oko milijardu rublji (skoro £10 miliona), delom iz izvora povezanih sa državnim programima i investicionim krugovima bliskim Kremlju. Među navedenim izvorima su Nacionalna tehnološka inicijativa pokrenuta 2014. godine i fondovi povezani sa ruskim suverenim investicionim strukturama. Takođe se pominju veze sa fondom koji je povezan sa oligarchom Vladimirom Potaninom i saradnja sa AI institutom Moskovskog državnog univerziteta.
Izjave i planovi
„Trenutno rešenje radi sa golubovima, ali bilo koja ptica može da bude nosač. Da bismo nosili veći teret, planiramo da koristimo gavrane. Za nadzor obalnih objekata — galebove, a za veće offshore teritorije — albatrose,“
Ovu perspektivu izneo je izvršni direktor Neiryja, Alexander Panov, koji je u javnim izjavama takođe izneo političke i ideološke stavove koji su izazvali dodatne kontroverze.
Kontekst i slični eksperimenti
Ako se potvrde uspehi Neiryja, Rusija bi bila među malobrojnim zemljama koje razvijaju operativnu bio‑dron tehnologiju. Slični eksperimenti su viđeni i u Kini, gde su naučnici kreirali kontrolisane „sajber‑pčele“, dok su ranije prijavljivani primeri neobičnog vojnog korišćenja životinja — od obučenih delfina do improvizovanih rešenja na terenu.
Zaključak
Projekat PJN‑1 postavlja pitanja koja sežu od naučne i tehničke izvodljivosti do etike i međunarodne bezbednosti. Navodi o državnim vezama i ranijim eksperimentima kompanije dodatno pojačavaju potrebu za nezavisnom proverom tvrdnji i otvorenom diskusijom o granicama primene biotehnologija u civilne i vojne svrhe.
Pomozite nam da budemo bolji.
