Istraživači Univerziteta u Stuttgartu razvijaju biobeton koji koristi bakterije i ljudsku ureju iz urina umesto cementa, što može znatno smanjiti emisije CO2. Na sajmu CMT prikupljeno je oko 100 litara urina za eksperimente; testni uzorci postižu čvrstoću oko 60 MPa. Za 1 m³ biobetona potrebno je oko 26.000 litara urina, pa su potrebne veće logističke i infrastrukturne solucije.
Biobeton Od Urina: Kampisti Pomogli Naučnicima Da Naprave Beton Bez Cementa
Professor Lucio Blandini, head of the Institute for Lightweight Structures and Conceptual Design (ILEK), holds a piece of concrete made from urine. Katharina Kausche/dpa
Beton napravljen uz pomoć ljudskog urina možda zvuči neobično, ali to je realan istraživački projekat na Univerzitetu u Stuttgartu. Tim Instituta za lagane konstrukcije i konceptualni dizajn (ILEK), predvođen profesorom Luciom Blandinijem, ispituje kako bakterije i urea iz urina mogu zameniti cement kao vezivo.
Kako funkcioniše biobeton?
Proces počinje mešanjem peska s praškom koji sadrži ureolitičke bakterije. Kalupi se pune tom mešavinom, a zatim se tokom nekoliko dana ispiraju urinom. Bakterije razlažu ureu u urinu, što dovodi do taloženja kristala kalcijum-karbonata — prirodnog „cementirajućeg“ materijala koji očvršćava strukturu. Istraživači navode da ovaj način očvršćavanja može biti i brži od klasičnog vezivanja cementa.
Rezultati i potencijalne primene
Testni uzorci biobetona iz Stuttgarta postižu čvrstoću oko 60 MPa, što ih čini pogodnim za primene kao što su blokovi za noseće zidove, stubovi ili ivičnjaci. Za veće elemente ili industrijsku proizvodnju, međutim, potrebne su znatno veće količine urina: istraživači procenjuju da je za 1 m³ biobetona potrebno približno 26.000 litara urina.
Praktični izazovi i dalje korake
Tim je na sajmu CMT prikupio oko 100 litara urina zahvaljujući kampistima, ali za masovniju primenu potrebna je saradnja sa većim partnerima — do sada su obuhvaćeni aerodromi i festivali. Projekt podržavaju kompanije Arwinger i Kompotoi, koje se bave održivim sanitarijama.
Profesor Blandini napominje da su posetioci sajma često prvo iznenađeni, potom radoznali — projekat pobuđuje pažnju i debate o održivosti.
Zdravstveni i ekološki aspekti
Istraživači takođe ispituju uticaj lekova, hormona i drugih hemijskih ostataka iz urina na proces i svojstva biobetona. Dosadašnja testiranja su obavljena pretežno sa uzorcima muškaraca, što ukazuje na potrebu za širim studijama uzoraka.
Zaključak
Biobeton obećava smanjenje emisija CO2 time što zaobilazi proizvodnju cementa, koja je odgovorna za značajan deo svetskih emisija. Ipak, pre nego što tehnologija postane komercijalno održiva, potrebno je rešiti logistiku prikupljanja sirovine, testirati uticaj kontaminanata i izvršiti dalje proračune troškova i benefita.
Pomozite nam da budemo bolji.
