NASA planira lansiranje istraživačkih raketa iz Aljaske kako bi pomoću metode slične CT pregledu rekonstruisala električne struje u Severnom sjaju. Dve rakete misije GNEISS leteće pored iste aure i svaka će ispustiti po četiri supopterećenja koja mere gustinu plazme i kretanje elektrona. Cilj je razumeti kako se auroralni električni krug zatvara i šta izaziva "crne aurore" — tamne praznine u pojavi. Moguće lansiranje je 7. februara iz Poker Flat Research Range, blizu Fairbanksa.
NASA Pokreće 'CT' Pregled Severnog Sjaja: Rakete Mapiraju Električne Struje Aurora
NASA rocket to conduct 'CT scan' of Northern Lights to help understand auroral electricity
FAIRBANKS, Aljaska — NASA će lansirati istraživačku raketu iz Aljaske najranije u subotu kako bi proučila i bolje razumela električne tokove koji napajaju auroru, poznatu i kao Severni sjaj.
Misija koristi pristup sličan medicinskom CT pregledu: rakete emituju radio-talase kroz okolnu plazmu, a iz promena tih talasa istraživači rekonstrušu raspodelu gustine plazme i električne struje u aurori, objasnila je NASA.
NASA je tok elektriciteta uporedila sa sijalicom i napojnim kablom:
FILE: Northern lights (Aurora Borealis) illuminate the sky in Alaska's Eklutna Tailrace, United States on March 09, 2025.(Getty Images)
"Električna struja ne prestaje tamo gde se pojavljuje svetlost. Struja putuje u petljama; sijalica je samo stanica na krugu — putovanje poznato kao električni krug. Ako je svetlo upaljeno, elektroni ne samo da ulaze — oni se takođe vraćaju kroz kabel odakle su došli."
Šta je geomagnetna oluja?
NASA objašnjava da elektroni koji ulaze u auroru često teku duž uskih snopova, poput kabla, dok povratni tok u atmosferi može biti haotičan. Nakon što se aurora aktivira, elektroni se rasprše u različitim, često nepredvidivim pravcima, da bi se potom, kroz složen proces interakcije sa plazmom i atmosferom, ponovo spojili u auroralni krug.
GNEISS: misija za mapiranje auroralnih struja
Geophysical Non-Equilibrium Ionospheric System Science (GNEISS) misija ima cilj da objasni kako se električni krug kroz auroru zatvara. Dve rakete leteće jedna pored druge kroz različite delove iste auroralne pojave, a svaka raketa ispustiće po četiri supopterećenja — mala instrumentovana paketa koji mere lokalne uslove plazme.
Dok rakete prolaze kroz auroru, one emituju radio-signale ka prijemnicima na zemlji. Plazma menja te talase na sličan način kao što različita telesna tkiva menjaju zračenje kod CT pregleda, pa tim može da izvede mapu gustine plazme i da zaključi gde električna struja može da teče.
Northern Lights over Ashland, WI
"Nije nam važno samo gde raketa leti," kaže Kristina Lynch, glavna istraživačica GNEISS-a i profesorka na Dartmouth College u New Hampshireu. "Želimo da znamo kako se struja prostire nadole kroz atmosferu."
Paralelna misija i 'crne aurore'
U istom prozoru za lansiranje planirano je i slanje misije Black and Diffuse Aurora Science Surveyor, zvane još i velika sonda za crne aurore. Ova misija istražuje tamne, neosvetljene oblasti u aurori poznate kao "crne aurore", za koje naučnici sumnjaju da predstavljaju mesta iznenadnog obrta ili promene pravca auroralnih struja.
GNEISS i prateće misije mogu biti lansirane već u subotu, 7. februara, iz istraživačkog centra Poker Flat Research Range, u blizini Fairbanksa (Aljaska).
Zašto je ovo važno? Razumevanje kako se električne struje zatvaraju kroz atmosferu pomaže naučnicima da bolje predviđaju uticaje geomagnetnih oluja na satelite, komunikacione i elektroenergetske sisteme na Zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
