Taikonauti na stanici Tiangong dopremili su čahuru iz koje se u nultoj gravitaciji izlegao leptir. Pupa je stigla raketom Kuaizhou-11Y8 i bila je u samoodrživoj kapsuli održavanoj na oko 86 °F (≈30 °C). Leptir je nekoliko dana boravio u 14,2-litarskoj komori i brzo se prilagodio mikrogravitaciji. Eksperiment je bio bez direktne ljudske intervencije i bez dodatne zaštite od radijacije, a vodi ga Xie Gengxin, koji vidi primenu u budućim svemirskim farmama.
Leptir Se Izlegao iz Čahure u Nultoj Gravitaciji Na Tiangongu — Neočekivana Prilagodljivost
China
Kao i članovi posada na Međunarodnoj svemirskoj stanici, taikonauti na kineskoj svemirskoj stanici Tiangong sa sobom povremeno donose i uspomene iz domovine. Najnovija pošiljka nije bila hrana, već čahura iz koje se u uslovima nulte gravitacije izlegao leptir.
Prema izveštaju engleskog izdanja People’s Daily, čahura je dopremljena u decembru raketnim sistemom Kuaizhou-11Y8. Pupa je bila smeštena u samoodrživu kapsulu koja je na početku bila održavana na oko 86 °F (približno 30 °C) i sadržala je biljke i mikroorganizme kako bi se obezbedilo stabilno, zatvoreno okruženje.
Nakon izlaženja iz čahure, leptir je nekoliko dana boravio u zatvorenoj komori zapremine 14,2 litra. Istraživači koji su pripremili eksperiment očekivali su neizvesnu reakciju na mikrogravitaciju, ali su zabeležili da se kukac brzo prilagodio: slobodno je leteo unutar komore, trepeo krilima i odmarao se na listovima, ponašajući se slično kao na Zemlji.
"Mnogi su mislili da leptir neće moći da leti u mikrogravitaciji, ali ono što smo uočili jeste da se brzo prilagodio novom okruženju," rekao je Xie Gengxin, direktor Instituta za svemirsku nauku i tehnologiju pri Chongqing University i glavni dizajner eksperimenta.
Važno je naglasiti jednu nijansu u opisu eksperimenta: iako je pupa bila inicijalno smeštena u kapsulu održavanu na oko 86 °F, istraživači navode da je modul dizajniran da bude izložen surovijim uslovima svemira — bez dodatnog radijacionog oklopa, bez aktivne regulacije temperature tokom celog boravka i bez punospektralnog osvetljenja, kao i bez direktne ljudske intervencije.
Ovo nije prvi slučaj metamorfoze leptira u svemiru — monarh je već izleteo na ISS 2009. godine — ali se ovaj eksperiment izdvaja time što je bio u potpunosti neposredovan ljudskom rukom i s ciljem maksimalne izloženosti uslovima van Zemlje.
Xie, koji je takođe bio vodeći dizajner eksperimenta koji je omogućio prvim biljkama da razviju list na Mesecu u okviru misije Chang’e 4, ističe širu primenu ovakih istraživanja: razvoj svemirskih farmi gde inseti poput leptira mogu poslužiti kao oprašivači u zatvorenim agrikulturnim sistemima na Mesecu i Marsu.
Zašto je ovo važno? Eksperimenti poput ovog pomažu naučnicima da razumeju kako živi organizmi reaguju na mikrogravitaciju i izloženost kosmičkim uslovima, što je ključno za dugoročne planove ljudske prisutnosti i poljoprivrede van Zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
