Studija tima pod vođstvom Chrisa Loweryja otkriva da su neke vrste planktona evoluirale izuzetno brzo nakon udara asteroida pre 66 miliona godina — neke čak za manje od 2.000 godina. Istraživači su koristili izotop Helij‑3 u morskim sedimentima za precizno datovanje pojave fosila, što je omogućilo utvrđivanje da se Parvularugoglobigerina eugubina pojavila između ~3.500 i 11.000 godina nakon udara. Ukupno je 10–20 novih vrsta planktona zabeleženo u roku od 6.000 godina, što ukazuje na izuzetnu otpornost života.
Evolucija Ubrzana Posle Izumiranja: Plankton Se Vratio Za Manje Od 2.000 Godina
Evolution Went Into Overdrive After the Dinos DiedDAJ - Getty Images
Pre oko 66 miliona godina ogroman asteroid udario je u Zemlju u regionu današnjeg Yucatána, izazvavši masovno izumiranje koje je uklonilo oko 75% vrsta—uključujući sve ne‑ptičje dinosaure. Manje je poznato koliko brzo je život počeo da se obnavlja nakon te kataklizme.
U novoj studiji koju je predvodio Chris Lowery, istraživač na Institutu za geofiziku Univerziteta u Teksasu, pokazalo se da je oporavak života bio izuzetno brz. Dok se vrste u fosilnom zapisu obično pojavljuju tokom stotina hiljada ili miliona godina, istraživanja u regionu kratera Chicxulub ranije su naznačila znatno kraće intervale. Nova analiza sada ukazuje da su neke vrste planktona evoluirale u manje od 2.000 godina — tempo koji je do nedavno delovao gotovo neverovatno. Rad je objavljen u časopisu Geology.
„To je apsolutno neverovatno brzo,“ rekao je Lowery u saopštenju. „Ovo istraživanje nam pomaže da razumemo koliko brzo nove vrste mogu da nastanu posle ekstremnih događaja i koliko brzo se životna sredina može oporaviti nakon udara u Chicxulub.“
Jedan od glavnih problema u proučavanju oporavka bio je precizno datovanje sedimenta neposredno nakon udara. Udari velikih meteoroida remete sedimentne obrasce koje geolozi obično koriste za procenu proteklog vremena. Lowery i saradnici sugerišu da je nakon udara došlo do drastičnog pada kalcifikovanog planktona i šireg umiranja biljaka, što je promenilo brzinu nakupljanja sedimenata i moglo dovesti do pogrešnih procena kad se koristi samo sedimentna stopa.
Da bi izbegli te nesigurnosti, tim je koristio izotopni marker Helij‑3 (He‑3), koji se u oceanskim sedimentima akumulira relativno konstantnom brzinom zahvaljujući dotoku međuzvezdanog i interplanetarnog prašinskog materijala. Analizom odnosa He‑3 u sedimentima na šest lokaliteta blizu K/Pg (kredno‑paleogena) granice, istraživači su dobili precizniji vremenski okvir za pojavu novih fosila.
Zatim su tražili fosile planktona Parvularugoglobigerina eugubina, vrste koja se pojavila nakon udara i često se koristi kao indikator oporavka morskih ekosistema. Korišćenjem He‑3 datovanja tim je procenio da je P. eugubina nastala između približno 3.500 i 11.000 godina nakon udara. Još zapanjujuće, neki drugi novi taksoni planktona pojavili su se za oko 2.000 godina nakon udarca. Ukupno, između 10 i 20 novih vrsta planktona zabeleženo je u roku od oko 6.000 godina od masovnog izumiranja.
„Brzina oporavka pokazuje koliko je život otporn; da se kompleksni organizmi ponovo uspostave u jednom geološkom treptaju je zaista zapanjujuće,“ rekao je Timothy Bralower (Penn State), koautor studije. „To takođe može imati implikacije za razumevanje otpornosti modernih ekosistema suočenih s antropogenim pritiscima.“
Ovi rezultati ne umanjuju ozbiljnost masovnih izumiranja, već naglašavaju koliko brzo i na koji način evolucija i ekosistemi mogu da odgovore na velike poremećaje. Upotreba preciznijih izotopskih markera kao što je He‑3 pomaže da se dobiju detaljnije vremenske skale i razume dinamika oporavka posle ekstremnih događaja u geološkoj prošlosti.
Šta ova studija znači? Ona pokazuje da oporavak života može biti iznenađujuće brz na mikroskopskoj taksonomskoj skali, što poboljšava naše razumevanje ranih faza obnove morskih ekosistema nakon najvećih kataklizmi u Zemljinoj istoriji.
Pomozite nam da budemo bolji.
