Sažetak: Energijski ministar Eli Kohen izjavio je da mere izraelske vlade, odobrene od Bezbednosnog kabineta, predstavljaju „de facto suverenitet“ nad Zapadnom Obalom i praktično ugrožavaju mogućnost stvaranja palestinske države. Mere šire kontrolu nad zemljištem i planiranjem, olakšavaju sticanje imovine za naselja i obuhvataju deklasifikaciju zemljišnih knjiga. Palestinsko rukovodstvo, arapske države i UN oštro su osudili poteze, upozorivši na rizik od eskalacije nasilja i udaljavanje od rešenja dve države.
Izraelske Mere Na Zapadnoj Obali Opisuju Se Kao „De Facto Suverenitet“ — Palestinska Država Dovedena U Pitanje
A Palestinian laborer who works inside a West Bank Israeli industrial zone maintains the garden at his house, in the West Bank city of Jericho, Saturday, Jan. 3, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
RAMALA, Zapadna Obala (AP) — Visoki izraelski zvaničnik izjavio je u utorak da mere koje je vlada usvojila, a koje produbljuju izraelsku kontrolu nad okupiranom Zapadnom Obalom, predstavljaju sprovođenje „de facto suvereniteta“ — formulaciju koja potvrđuje bojazni kritičara o namerama iza tih poteza.
Energijski ministar Eli Kohen rekao je za izraelski Vojni Radio da te mere „zapravo stvaraju činjenicu na terenu da neće postojati palestinska država”.
A Palestinian street vendor displays fruits and vegetables for sale in the West Bank city of Tulkarem Sunday, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
Široka međunarodna i regionalna osuda
Palestinsko rukovodstvo, arapske zemlje i domaće i međunarodne organizacije za ljudska prava opisale su u ponedeljak objavljene korake kao aneksiju teritorije na kojoj živi oko 3,4 miliona Palestinaca koji traže Zapadnu Obalu za svoju buduću državu.
Kohenove izjave usledile su nakon sličnih izjava drugih članova vlade premijera Benjamina Netanijahua, uključujući ministra finansija Bezalela Smotriča i ministra odbrane Izraela Kaca. Ove poruke stavljaju Izrael u tenziju sa regionalnim saveznicima i dovode u pitanje ranije izjave stranih partnera.
Palestinian laborer Shuhrat Barghouthi shows her empty fridge, saying that she struggles to buy food after Israel revoked work permits for Palestinians in the West Bank city of Tulkarem Sunday, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
„Ove mere stvaraju činjenicu na terenu da neće postojati palestinska država.“ — Eli Kohen
Prošle godine, prema zvaničnim izjavama, predsednik SAD Donald Trump je rekao da neće dozvoliti aneksiju Zapadne Obale. Ujedno, prekid vatre kojim su posredovale Sjedinjene Države priznaje palestinske aspiracije za državom, što dodatno komplikuje diplomatski okvir.
Šta tačno predviđaju mere
Mere, koje je u nedelju odobrio Netanijahuov Bezbednosni kabinet, proširuju izraelsku izvršnu nadležnost nad korišćenjem zemljišta i urbanističkim planiranjem u oblastima koje je do sada vodila Palestinska uprava, čime se olakšava sticanje zemljišta za naselja.
Palestinian public transportation drivers play cards while they wait for passengers at the main bus station, in the West Bank city of Tulkarem Sunday, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
Prema objavi zvaničnika, plan je da se ukinu dugogodišnja ograničenja na prodaju zemljišta Jevrejima na Zapadnoj Obali, prenese deo kontrole nad osetljivim verskim lokalitetima (uključujući Ibrahimi džamiju u Hebronu, poznatu i kao Grobnica patrijarha), deklasifikuju zemljišne knjige i obnovi rad vladinog odbora za "proaktivne" kupovine zemljišta radi rezervisanja prostora za širenje naselja.
U praksi, takvi koraci mogu da ponište delove sporazuma koji su decenijama uredili podelu Zapadne Obale na zone pod izraelskom kontrolom i zone u kojima Palestinska uprava ima ograničenu autonomiju.
An Israeli checkpoint between Israel and the West Bank near the West Bank village of Nilin, Monday, Jan. 19, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
Posledice na terenu i međunarodni stav
Izrael je poslednjih godina legalizovao naseljeničke enklave podignute na zemlji za koju Palestinci tvrde da poseduju dokumente, i proterivao palestinske zajednice iz oblasti koje je proglasio državnim zemljištem, vatrenim zonama ili prirodnim rezervatima. Danas više od 700.000 Izraelaca živi na Zapadnoj Obali i u istočnom Jerusalimu — teritorijama koje su palestinski akteri zahtevali za buduću državu, zajedno sa Pojasom Gaze.
Reakcije su oštre: kabinet predsednika Mahmuda Abasa naredio je palestinskim institucijama da se ne angažuju u vezi s novim merama i da poštuju palestinske zakone. Grupa od osam arapskih i većinski muslimanskih država u zajedničkom saopštenju nazvala je mere nezakonitim i upozorila da će dodatno podstaći nasilje.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres izrazio je „duboku zabrinutost“, upozorivši da ove odluke udaljavaju stranke od perspektive rešenja po principu dve države.
Peace Now, antinaseljenička organizacija, ocenila je da su ove odluke „direktno kršenje međunarodnih sporazuma kojima je Izrael obavezan“ i da predstavljaju korak ka aneksiji područja A i B, gde je Palestinska uprava imala veću autonomiju.
__ Natalie Melzer je doprinela izveštavanju iz Naharije, Izrael.
Pomozite nam da budemo bolji.
