Pop kultura — posebno igra Touken Ranbu, serija Shogun i anime Demon Slayer — ponovo je približila katanu mlađoj publici, posebno ženama, što podiže posećenost muzejima kao što je Bizen Osafune. Ipak, broj kovača u Japanu se prepolovio i mnogi odustaju zbog dugog neplaćenog pripravništva i niskih prihoda. Neki, poput Akihire Kawasakija, teže da katanu promovišu i kao savremeno remek-delo.
Umetnici od čelika: Kako su katane ponovo osvojile novu publiku zahvaljujući pop kulturi
Blade maker Akihira Kawasaki in his workshop in Misato, Saitama prefecture (Yuichi YAMAZAKI)(Yuichi YAMAZAKI/AFP/AFP)
Iskre obasjavaju čađavu radionicu japanskog kovača mačeva Akihire Kawasakija dok njegov pripravnik udara čelik zagrejan do crvenila — prizor star gotovo milenijum, koji danas ponovo budi interesovanje širom sveta.
Uprkos brzom starenju i smanjenju broja kovača u Japanu, fini čelični mačevi poznati kao katane privlače novo pokolenje obožavalaca, naročito mlađe žene, a glavnu zaslugu za to ima savremena pop kultura.
Pop kultura kao okidač
Video-igra Touken Ranbu (2015) — u kojoj mačevi poprime likove zgodnih muškaraca — pokrenula je talas interesa koji su potom pojačali serije poput američkog Shogun i anime hit Demon Slayer. Ti naslovi doveli su do toga da se fanovi iz zabave pretvaraju u istinske poznavaoce i posetioce muzeja.
„Zaista je ohrabrujuće videti sve više mladih koji istinski vole mačeve i tako duboko se angažuju oko njih,“ rekao je 57-godišnji Kawasaki za AFP.
Među novim poklonicima je i 25-godišnja Minori Takumi, koja je kao tinejdžerka nakon upoznavanja sa igrom počela da proučava prave mačeve i posebno se zainteresovala za hamon — mlečno-bele uzorke duž očvrslog ruba katane. Njena strast dovela je do zaposlenja u Muzeju mačeva Bizen Osafune u Setouchiju.
Muzej povremeno izlaže legendarni mač „Sanchomo“, nacionalno blago koje je grad kupio 2020. godine za više od 3 miliona dolara putem crowdfunding kampanje. Kada je taj mač izložen, broj posetilaca — kako navodi vodič Tumi Grendel Markan — „eksplodira“, a oko 80% posetilaca čine žene.
- Svakodnevna muka kovača -
Ipak, uprkos porastu interesa, broj profesionalnih kovača mačeva u Japanu se prepolovio u odnosu na pre skoro 40 godina i danas iznosi oko 160, pri čemu su mnogi u sedamdesetim i osamdesetim godinama, navodi All Japan Swordsmith Association.
Mladi talenti često odustaju zbog obaveznog, neplaćenog pripravništva koje traje najmanje pet godina, objašnjava Tetsuya Tsubouchi, šef poslovne jedinice udruženja. Rad je fizički naporan — od ponovljenih udaraca čekićem do dugog sedenja pored ognjišta — a finansijski povrat često je slab.
„Jedva uspevate da sastavite kraj s krajem“, kaže 66-godišnji Tsubouchi, objašnjavajući da u industriji i među kolekcionarima i dalje vlada stav da su stari, istorijski mačevi vredniji od novokovanih.
Kawasaki je izuzetak: njegovi radovi se prodaju za desetine hiljada dolara. Pored fanova koji traže replike i praktičara borilačkih veština (npr. iaijutsu), on želi da katana bude priznata i kao savremeno umetničko delo.
„Ako se ne proglasimo umetnicima od čelika, sumnjam da će kovači mačeva ikada biti pravilno priznati,“ upozorava Kawasaki.
Dok jedni u zanatu hrabro eksperimentišu i nastoje da prošire granice umetnosti, drugi ostaju verni tradicionalnim formama i retko koriste kreativnost u savremenom kontekstu. Dokle god takav stav preovladava, savremena katana biće potcenjena, upozoravaju praktičari poput Kawasakija.
Zaključak: Pop kultura je otvorila vrata novoj publici i stvorila priliku za obnavljanje interesa, ali budućnost zanata zavisi od toga hoće li nova generacija kovača dobiti podršku, uslove za rad i priznanje koje traže.
Pomozite nam da budemo bolji.
