Naučnici Upozoravaju: Zemlja Može Ući U Nepovratno „Vruće“ Stanje — Rizik Raste

Naučnici upozoravaju da se Zemlja približava mogućem „vrućem“ (hothouse) stanju koje bi bilo izuzetno teško, pa i nemoguće, vratiti unazad. Nova analiza ukazuje da su ključni delovi klimatskog sistema bliže destabilizaciji nego što se ranije smatralo.

Među kritičnim „prelaznim tačkama“ nalaze se ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika, Amazonska prašuma, glavni okeanski tokovi i drugi sistemi koji se mogu naglo promeniti kada se pređu određeni temperaturni pragovi. Takve promene mogu pokrenuti lančane povratne petlje koje dodatno ubrzavaju zagrevanje.

Kako funkcionišu povratne petlje

Kada se jedan sistem destabilizuje, efekti se šire: topljenje leda smanjuje reflektujuću sposobnost Zemlje (albedo), što pojačava apsorpciju sunčeve energije i dalje zagrevanje. Odmrzavanje permafrosta i propadanje šuma oslobađa dodatne gasove staklene bašte, što dovodi do još većeg zadržavanja toplote u atmosferi.

Studija objavljena u časopisu One Earth upozorava da međusobne interakcije između ovih elemenata mogu stvoriti samopojačavajuću putanju — tzv. hothouse — sa dugotrajnim ekstremnim zagrevanjem i porastom nivoa mora, čak i ukoliko bi emisije kasnije bile smanjene.

Manuel Lagos pets his dog as the family home is engulfed by an encroaching wildfire in Lirquen, Chile (AP)

„Posle miliona godina oscilacija između ledenih doba i toplijih perioda, klima Zemlje se stabilizovala pre više od 11.000 godina, što je omogućilo razvoj poljoprivrede i složenih društava,“ rekao je William Ripple, vođa studije. „Sada se udaljavamo od te stabilnosti i možemo ući u period bez presedana klimatskih promena.“

Trenutno stanje i alarmantni pokazatelji

Globalne temperature su bile u proseku 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa tokom 12 uzastopnih meseci. EU-ina služba Copernicus je navela da će 2025. verovatno označiti prvi trogodišnji period u kome je prosečna globalna temperatura premašila 1,5°C. Iako se prag od 1,5°C obično ocenjuje preko 20-godišnjeg proseka, klimatske simulacije sugerišu da trenutni jednokratni prekoračaji ukazuju da je dugoročni porast temperature na ili blizu te vrednosti.

„Verovatno je da su globalne temperature danas jednake ili više nego u bilo kom trenutku u poslednjih 125.000 godina,“ rekao je Christopher Wolf, koautor studije. „Klimatske promene napreduju brže nego što su mnogi predviđali.“

Koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi prelazi 420 delova na milion (ppm) — približno 50% više nego pre industrijske revolucije — i verovatno je najviša u najmanje dva miliona godina, navode istraživači.

Ključni rizici: AMOC i Amazon

Među analiziranim „tipping elementima“ su i Atlantska meridionalna premeštajuća cirkulacija (AMOC), čiji slabi rad može promeniti obrasce padavina i povećati rizik od propadanja Amazonske prašume. Slabljenje AMOC-a već se primećuje, a gubitak Amazona bi dodatno oslobodio velike količine ugljenika, pojačavajući globalno zagrevanje i aktivirajući daljnje povratne mehanizme.

Naučnici su prvi put upozorili na perspektivu „Hothouse Earth“ 2018. godine, ukazujući da kaskadne prelazne tačke mogu zaključati planetu u višedecenijsko ili višemilenijumsko zagrevanje znatno iznad 4°C. Nova procena pokazuje da su neki sistemi bliži destabilizaciji nego što se ranije mislilo.

„Neizvesni pragovi prelaza naglašavaju važnost predostrožnosti — prelazak i nekih od tih tačaka mogao bi obavezati planetu na putanju sa dugotrajnim i moguće nepovratnim posledicama,“ upozorava Wolf. „Sprečavanje takve putanje neće biti lako, ali je daleko ostvarivije nego pokušaj vraćanja kad jednom pređemo pragove.“

Zaključak: Poziv naučnika je jasan: potrebna je hitna i koordinisana akcija — smanjenje emisija, zaštita i obnova šuma, ubrzanje energetskih prelaza i politike koje umanjuju rizik od pokretanja nepovolјnih povratnih petlji. Delovanje sada povećava šanse da se izbegne najgori scenarij.