Erasmus Darwin, deda Čarlsa Darvina, decenijama pre unuka razvio je ideje koje nagoveštavaju evoluciju: proučavanje fosila, posmatranja u botanici i dela poput Zoonomia i The Temple of Nature sugerisali su zajedničko poreklo svih živih bića. Zabeležio je i mehanizme nalik seksualnoj selekciji i kritikovao je tadašnje kratke procene starosti Zemlje. Savremenim istraživanjima potvrđeno je da je Čarls čitao i beležio spise svog dede, što ukazuje na jasnu intelektualnu vezu.
Erasmus Darwin: Deda Koji Je Predvideo Evoluciju i Uticao Na Charlesa
Lead image: Wikimedia Commons(Charles Darwin in 1881. Credit: Wikimedia Commons.)
Erasmus Darwin, deda Čarlsa Darvina koga ovaj nikad nije upoznao, bio je plodan pisac, lekar i mislioc čije su ideje decenijama pre unuka nagoveštavale promene u shvatanju života na Zemlji. Tek u novije vreme istoričari nauke prepoznaju koliko je njegova misao uticala na nastanak teorije evolucije koju je proslavio Čarls.
Ko je bio Erasmus Darwin?
Kao ugledan lekar koga su povremeno tražili i istaknuti engleski uglednici, Erasmus se istakao i kao pobornik ukidanja ropstva i ženskih prava. Prijateljstvo sa Josiahom Wedgwoodom — koji je postao Čarlsov deda po majci — dalo je Erasmusu dragocene dokaze: Wedgwood mu je poslao kosti mamuta iskopane iz kanala, koje nisu odgovarale poznatim vrstama. Te kosti potakle su ga da razmišlja o mogućnosti izumrlih vrsta i o promenljivosti života kroz vreme.
Od poezije do teorije
Erasmus je posvetio vreme proučavanju domaćih i divljih životinja i primenjivao zapažanja u oblastima poput paleontologije, komparativne anatomije i embriologije. Oko 1770. godine izazvao je pažnju kada je na kočijaški štit naslikao tri školjke uz latinsku izreku koja se prevodi kao „sve iz školjki“ — simboličan pokazatelj ideje o zajedničkom poreklu života.
U poemi The Loves of the Plants (oko 1789) Erasmus je kroz erotsku i popularnu formu govorio o „vegetabilnoj strasti“ i o seksualnom ponašanju biljaka, koristeći sistem Carla Linneusa da istakne povezanost reproduktivnih procesa u prirodi i kod ljudi. Delo je u tadašnjem društvu izazvalo veliku pažnju jer je botanika bila popularna među elotom.
GRANDPA KNOWS BEST:Erasmus Darwin penned ideas that seem to have sparked Charles’ curious investigations of our origins.Painting by Joseph Wright of Derby; courtesy of Wikimedia.
Zoonomia i The Temple of Nature
U dvotomnom delu Zoonomia (1794–1796) Erasmus je izneo formalnije ideje: osporio je tadašnje hronološke procene o starosti Zemlje i predložio da svi oblici života potiču iz zajedničkog izvora. U delu je zabeleženo i njegovo razmišljanje o osnovnim težnjama živih bića — razmnožavanju, ishrani i bezbednosti — što je kasnije u okvirima Darvinove teorije povezano sa konceptima kao što su izbor partnera i prirodna selekcija.
„Da li bi bilo previše drsko zamisliti da su sva toplokrvna bića nastala iz jedne žive niti tokom velike dužine vremena?“
Njegova poslednja poema, The Temple of Nature, objavljena posthumno 1803. godine, razlaže ideju napretka života — od najjednostavnijih mikroskopskih oblika do biljaka i životinja — i razmatra društveni razvoj od lova do filozofije.
Reakcije i nasledstvo
Zbog ovakvih stavova Erasmus je trpeo kritike i bio proglašavan jeretikom u vremenu kada su revolucionarni nemiri i „bogoubilačke“ optužbe često pratili raskid sa tradicionalnim tumačenjima stvaranja. U poslednjim godinama života njegova javna uloga je bila marginalizovana.
Ipak, tokom poslednjih decenija istraživači su jasno pokazali intelektualnu povezanost između Erasmusa i njegovog unuka. Iako je Čarls javno umanjivao uticaj, poznato je da je čitao Zoonomia i napravio više od dve desetine napomena u svom primerku The Temple of Nature. Današnja istraživanja ističu „ogromnu sličnost između evolucionih razmišljanja Charlesa Darwina i njegovog dede“, potvrđujući da je Erasmus igrao značajnu, dugo potcenjenu ulogu u razvoju evolucione misli.
Izvor: Nautilus
Pomozite nam da budemo bolji.
