Istraživanje Saveza učitelja Srbije pokazuje da je većina nastavnog kadra protiv skraćivanja časa na 30 minuta: 79% je protiv, 6,75% u potpunosti podržava, a 8,5% delimično podržava. Nastavnici upozoravaju na negativne posledice po organizaciju nastave, ocenjivanje i koncentraciju učenika i smatraju da ovakve promene treba da iniciraju praktičari u obrazovanju. Anketa je obuhvatila 3.272 ispitanika i sprovedena je u januaru.
Većina nastavnika protiv skraćivanja časa na 30 minuta — istraživanje Saveza učitelja Srbije
Getty © Alex Grimm
Istraživanje Saveza učitelja Srbije pokazuje da velika većina zaposlenih u školama smatra da skraćivanje nastavnog časa na 30 minuta nije korisno za obrazovni sistem. Anketa, sprovedena u januaru, obuhvatila je 3.272 ispitanika iz svih školskih uprava u Srbiji.
Glavni nalazi
Prema rezultatima, 79% zaposlenih u školama je protiv skraćivanja časova, dok 6,75% u potpunosti podržava tu ideju. Dodatno, 8,5% ispitanika delimično podržava skraćivanje časova.
Argumenti protiv
Nastavnici i učitelji koji su učestvovali u istraživanju ističu da bi časovi od 30 minuta imali niz negativnih posledica:
- poremećaj didaktičko-metodičke organizacije nastave,
- otežano praćenje napredovanja i objektivno ocenjivanje učenika,
- smanjena mogućnost za dublju obradu gradiva i primenu metoda aktivnog učenja,
- povećano opterećenje nastavnika, naročito onih koji predaju u više škola i u kombinovanim odeljenjima,
- problemi s koncentracijom učenika u školama koje nemaju osnovne uslove i adekvatnu infrastrukturu.
"Predlog potiče od onih koji nisu obrazovni profesionalci i ne poznaju nastavnu praksu i razvojne potrebe učenika", navedeno je u odgovoru brojnih ispitanika.
Argumenti za
Među zagovornicima kraćih časova najčešći razlozi su:
- 16% veruje da bi kraći časovi poboljšali koncentraciju učenika,
- 14% smatra da takav pristup odgovara nalazima savremenih psiholoških istraživanja o opsegu pažnje,
- 9% navodi da bi se smanjilo opterećenje učenika.
Šira perspektiva i preporuke
Ispitanici naglašavaju da promenu ove vrste ne treba donositi ad hoc, već da je potrebna sveobuhvatna, pažljivo planirana reforma. Kao hitnije mere koje bi unapredile obrazovanje navode se:
- smanjenje broja učenika u odeljenju,
- rasterećenje učenika i nastavnika od administracije,
- uvećanje broja stručnih saradnika koji pružaju podršku nastavnom procesu.
Zaključak istraživanja ogleda se u stavu da inicijative za promene treba da pokreću oni koji neposredno rade u učionicama i poznaju realne potrebe učenika i škole.
Podaci o istraživanju: Anketa je sprovedena u januaru, uključilo je 3.272 ispitanika, od kojih je 94% zaposlena u osnovnoj školi.
Pomozite nam da budemo bolji.
