Nova MRI studija pokazuje da tokom zijevanja cerebrospinalna tečnost (CSF) i venska krv privremeno teku u istom smeru, dok protok kroz unutrašnju karotidnu arteriju raste za više od jedne trećine. Autori zaključuju da zijevanje nije samo intenzivnije disanje već specifičan kardiorespiratorni manever koji može doprineti čišćenju metaboličkog otpada, termoregulaciji i društvenoj dinamici. Potrebna su dalja istraživanja na većim uzorcima i detaljnija analiza mehanizma.
Zašto zijevanje menja protok tečnosti u mozgu — nova MRI studija donosi značajne dokaze
Scientists Are Solving the Mystery of Why We YawnLeland Bobbe - Getty Images
Nova australijska studija donosi neočekivana otkrića o jednom od najpoznatijih, a najzagonetnijih ljudskih ponašanja — zijevanju. Iako je zijevanje vekovima predmet spekulacija, sada postoje prvi podaci koji pokazuju da ono može reorganizovati protok neurofluidâ u glavi.
Šta su istraživači uradili?
Naučnici sa University of New South Wales i Neuroscience Research Australia skenirali su 22 učesnika pomoću MRI tokom različitih stanja: normalnog disanja, izazvanog zijevanja, suzbijanja zijevanja i snažnog, dubokog udisaja. Cilj je bio da se uporede promene u protoku cerebrospinalne tečnosti (CSF) i venske cirkulacije, kao i u protoku kroz arterije.
Ključni rezultati
Neobična korelacija protoka: Dok obično CSF i venska krv kruže u suprotnim smerovima, MRI snimci su pokazali da tokom zijevanja te dve tečnosti privremeno teku u istom smeru, što ukazuje na kratkotrajno preuređenje neurofluidne dinamike.
Povećan arterijski protok: U toku zijevanja unutrašnji protok u karotidnoj arteriji porastao je za više od jedne trećine, najverovatnije kao posledica pomeranja CSF-a i venskog protoka iz kranijalne šupljine.
„Kretanje CSF je ključno za transport rastvora i uklanjanje metaboličkog otpada, ali uticaj zijevanja na dinamiku CSF-a i krvi do sada je uglavnom neistražen.“ — autori studije
Moguće funkcije zijevanja
Istraživači naglašavaju da zijevanje verovatno nije samo pojačano disanje, već "poseban kardiorespiratorni manever" koji može imati nekoliko sitnih, ali zbirno značajnih efekata: pomoći u čišćenju metaboličkog otpada iz mozga, uticati na termoregulaciju, pa čak i doprineti socijalnoj (grupnoj) dinamici kroz zaraznost zijevanja.
Lead autor Adam Martinac je za New Scientist istakao da bi efekti mogli biti kumulativni — ne neophodni za preživljavanje, ali korisni u finom održavanju funkcija mozga i tela.
Ograničenja i sledeći koraci
Važno je napomenuti da su rezultati objavljeni na preprint serveru bioRxiv, što znači da studija još nije prošla potpuno recenziranje. Uz to, uzorak je relativno mali (22 osobe), pa su potrebne veće, kontrolisane studije koje će razjasniti mehanizam pomeranja CSF-a, količinu izmeštene tečnosti i razliku između spontanog i izazvanog zijevanja (spontana zijevanja često traju duže i mogu imati jači efekat).
Zaključak
Zijevanje, prisutno kod riba, ptica i sisara, izgleda da ima konkretniji fiziološki učinak nego što se ranije mislilo. Dok ne budemo imali dodatne dokaze, ostaje kombinacija teorija: zijevanje može doprinositi održavanju mozga kroz više manjih mehanizama koji zajedno daju značajniji efekat.
Pomozite nam da budemo bolji.
