Da li su na Africi na pomolu „vodeni ratovi“? AU stavlja vodu u fokus dok kontinent pogađaju klimatski šokovi

Johannesburg, Južna Afrika – Kontinent ulazi u 2026. godinu suočen s nizom klimatskih šokova povezanih s vodom: od smrtonosnog ciklona Gezani na Madagaskaru i talasa bolesti povezanih s poplavama u Mozambiku, do isušene zemlje i stada uginule stoke na granici Kenije i Somalije. Istovremeno, Afrička unija stavlja vodu u centar pažnje svog samita, što podiže pitanje da li će rastuće napetosti oko vode prerasti u otvorene sukobe.

Klima i voda: ista kriza, različiti oblici

Klimatske promene se sve češće manifestuju kao problem vodenih resursa: ekstremne padavine i poplave, produžene suše i intenzivne oluje smanjuju pristup pitkoj vodi i narušavaju poljoprivrednu proizvodnju. "Previše ili premalo vode imaju isti efekat" – oba stanja umanjuju pristup resursu, ističe Dhesigen Naidoo iz Institute for Security Studies (ISS). Posledice su višestruke: nestašica vode, ugroženo snabdevanje hranom, rast klimatskih izbeglica i veći rizik od nasilnih sukoba.

Girls hold up handwritten banners during the arrival of an AU-UN delegation in Forog, Sudan, in 2012 [Albert Gonzalez Farran/UNAMID via Reuters]

Prekogranične napetosti i primer Nila

Veliki deo afričkih površinskih voda nalazi se u prekograničnim slivovima. Prema Svetskoj banci, oko 90% površinske vode Afrike zahteva koordinaciju između država. Pitanja podele i upravljanja tim resursima već stvaraju tenzije, najjasnije oko Velike etiopske brane (GERD) na Plavom Nilu. Otvaranje i punjenje brane pojačalo je napetosti između Etiopije, Egipta i Sudana, pokrećući strahove nizvodnih država za njihovu vodnu bezbednost i političku poziciju.

Voda kao oružje i instrument pritiska

Stručnjaci upozoravaju da voda ponekad postaje i cilj sukoba. Sanusha Naidu iz Institute for Global Dialogue ukazuje na primer ratova u Sudanu i Gavzi, gde je došlo do blokada snabdevanja i namernih napada na izvore vode, što direktno pogađa civilno stanovništvo. Takva praksa krši nepisana pravila koja su ranije štitila vodne resurse u konfliktima.

A girl looks at water from the Nile flowing from a pump in the Manshiyat Nasser shantytown in eastern Cairo [File: Amr Abdallah Dalsh/Reuters]

Industrija, tehnologija i novi pritisci

Industrijalizacija i tehnološki razvoj dodatno opterećuju dostupne zalihe. Data centri i velike industrijske operacije, uključujući komunikacione mreže i AI centre, zahtevaju velike količine vode za hlađenje, što dodatno konkuriše potrebama lokalnih zajednica.

Lokalna rešenja i afričke inovacije

Uprkos izazovima, postoje primeri inovacija koji pokazuju put ka ublažavanju krize: nekanalizacijski sanitarni sistemi koji tretiraju otpad na licu mesta i štede vodu, kao i projekti poput nadzemnog akvadukta u kiberanskom naselju Kibera u Keniji. Takve prakse pokazuju da Afrika nije samo žrtva – već i izvor rešenja koja mogu biti primer za Globalni jug.

Šta može da uradi AU i države članice

Afrička unija ima simboličku i političku ulogu u podizanju svesti, ali njena ograničena izvršna moć znači da samit verovatno neće doneti obavezujuće kontinentalne sporazume. Ključ su nacionalne politike, regionalna saradnja, unapređenje upravljanja vodom i podrška lokalnim rešenjima. Odgovornost je i na državama, lokalnim vlastima, privatnom sektoru i građanima da zahtevaju i primene rešenja.

Zaključak

"Rukovođenje vodom nije stvar kojom se može trgovati; to je nesporna socijalna, humanitarna, ekonomska i bezbednosna tema," poručuje Sanusha Naidu. Bez hitnih i koordinisanih mera, raste rizik da vodni problemi prodube postojeće konflikte i izazovu nove.

AU-ov fokus na vodi na samitu 2026. je važan i potreban korak, ali će za suštinske promene biti neophodna politička volja, investicije i primena lokalnih inovacija koje obezbeđuju pristup, održivost i bezbednost vodnih resursa.