Nova studija u Science-u pokazuje da je većina neviđenog skoka atmosferskog metana 2020. bila posledica privremenog slabljenja atmosferske sposobnosti razgradnje metana — usled pada emisija NOx tokom pandemije i smanjene proizvodnje OH radikala. Otprilike 17–20% skoka poteklo je od direktnih emisija, pretežno biogenih u vlažnoj tropskoj Africi povezanih s produženom La Niñom. Nivoi su se vratili ka pre-pandemijskim vrednostima 2023., ali događaj upozorava na snažne klimatske povratne mehanizme.
Kako Je Pandemija 2020. Izazvala Neviđeni Skok Metana — I Zašto Je To Opasno
The significant, but temporary, reduction in nitrous oxides during the COVID-19 pandemic from, among other things, cars appears to have altered the atmosphere's ability to break down methane. . | Credit: Gary Hershorn/Getty Images
Metan je snažan staklenički gas koji je oko 30 puta potentniji od ugljen-dioksida na kratkom vremenskom horizontu i čija je koncentracija u atmosferi rasla decenijama. Ipak, merenja iz 2019–2020. zabeležila su neočekivani i oštar skok 2020. godine. Nova studija objavljena u časopisu Science objašnjava zašto se to dogodilo i koje su posledice.
Istraživači su kombinovali satelitske podatke, merenja sa zemaljskih stanica i napredne atmosferske modele da razdvoje moguće uzroke. Njihova glavna nalaza su jasna: većina 2020. godine zabeleženog skoka metana nije potekla od velikog jednog upornog izvora emisija, već pre od privremenog slabljenja atmosferske sposobnosti da razlaže metan.
Ključni mehanizam: pad emisija azotnih oksida (NOx), naročito usled manje saobraćajne i industrijske aktivnosti tokom prvih talasa pandemije, smanjio je stvaranje hidroksilnih (OH) radikala — glavnih „čistača“ atmosfere. Manje OH radikala znači da se metan sporije oksiduje u CO2, pa je njegova koncentracija u atmosferi privremeno porasla.
„OH je molekul za čišćenje atmosfere. On oksiduje zagađivače — pretvara CO u CO2, a hvatajući atome vodonika pretvara metan u CO2,“ rekao je Euan Nisbet, koji je napisao prateći komentar uz studiju.
Autori navode da oko 80–83% skoka metana 2020. može da se pripiše smanjenju atmosferske razgradnje (manjim koncentracijama OH), dok je preostalih približno 17–20% posledica većih direktnih emisija metana. Analize izotopa ugljenika (odnos 12C/13C) ukazuju da su te dodatne emisije uglavnom biogenog porekla — najverovatnije iz vlažnih tropskih područja.
Gde su porasle direktne emisije? Podaci i inverzni modeli upućuju na snažan rast bioloških emisija u delovima tropske Afrike tokom 2020–2023. Produženi ciklus La Niñe i oscilacija Indijskog okeana doveli su do neuobičajeno velikih padavina u Istočnoj Africi, povećavajući močvarna područja i uslove pogodnije za stvaranje metana (rast i truljenje vegetacije, stoke i divljih životinja u močvarama).
Godišnji porast metana se 2019–2020. gotovo udvostručio i izneo je oko 16,2 ppb, u odnosu na prosečnih 8,6 ppb u prethodnoj dekadi. Kako su se društvene aktivnosti vraćale u normalu i kako su se klimatski uslovi promenili, nivoi metana su se stabilizovali i vratili ka pre-pandemijskim obrascima tokom 2023. godine.
Šta ovo znači za klimatsku politiku? Nalaz da je privremeno smanjenje NOx dovelo do većeg zadržavanja metana ne znači da je veća upotreba fosilnih goriva rešenje — CO2 ostaje dugoročni problem koji zahteva smanjenje emisija. Naprotiv, događaj naglašava koliko su međusobno povezani ljudski uticaji i prirodni klimatski odgovori: klimatske povratne sprege i rast biogenih emisija mogu pojačati kratkoročno zagrevanje i zahtevaju hitnu pažnju.
Zaključak: Skok metana 2020. je bio složen proizvod tehnolokih, društvenih i prirodnih faktora. Veći deo skoka uzrokovalo je privremeno smanjenje atmosferske „detoksikacije“ (OH), dok je značajan deo potekao od porasta biogenih emisija u vlažnim tropima. To je upozorenje da klimatski sistemi mogu brzo reagovati na promene i da su potrebne hitne i usklađene mere za smanjenje dugoročnih rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
