Novo istraživanje u Nature Communications otkriva da veliki kitovi godišnje prenose preko 4.000 tona azota iz polarnih zona u tropske vode, uglavnom kroz ureu u urinu. Taj proces, nazvan "veliki levak kitovskog urina", nadograđuje ranije poznatu "pumpu kitova" i pokazuje kako kitovi doprinose ishrani planktona, algi i korala. Prekomerni kitolov smanjio je ove tokove i obnova populacija kitova može pomoći vraćanju ključnih globalnih ekoloških ciklusa.
Otkriven „Veliki Levak Kitovskog Urina“: Kitovi Prevoze Hiljade Tona Azota Iz Polova U Tropüke Vode
Photo Credit:Depositphotos.com
Ako biste pratili kita preko otvorenog okeana, videli biste da oni prelaze hiljade milja, troše velike zalihe masti i — u obliku urina bogatog urea—ostavljaju za sobom trag nutrijenata koji hrani cele morske zajednice. Novo istraživanje donosi zapanjujuću sliku o uticaju tih "toaletnih" pauza na svetske ekosisteme.
Šta su autori otkrili?
Istraživanje objavljeno u Nature Communications pokazuje da veliki kitovi (grbavi, sivonje, prave vrste i drugi) prenose više od 4.000 tona azota godišnje iz polarnih zona ishrane u tropske vode, pretežno u obliku uree u urinu. Naučni tim proces je nazvao "veliki levak kitovskog urina" — mehanizam prenosa nutrijenata preko velikih razdaljina.
Kako to funkcioniše?
Kitovi se preko leta nahrane u produktivnim hladnim vodama (npr. oko Arktika ili Antarktika), potom migriraju u tropske i suptropske oblasti gde se pare i doje mladunce. Tokom tog perioda oni često poste ili se hrane znatno manje, sagorevaju masne rezerve i oslobađaju velike količine uree kroz urin. To dovodi do lokalnog obogaćenja azotom u vodama gde se zadržavaju, ali i duž migracionih putanja.
„Ubrzo smo shvatili da je to bila samo deo priče“, rekao je Joe Roman, saradnik na studiji i biolog za zaštitu prirode sa Univerziteta Vermont, objašnjavajući da su balejni kitovi „kapitalni uzgajivači“ koji jedu u visokoprofitnim polarnim zonama, a potom migriraju i poste u tropskim vodama.
Za ilustraciju: naučni podaci pokazuju da fin kitovi u blizini Islanda mogu proizvesti i do ~946 litara urina dnevno (oko 250 galona), dok ljudska dnevna proizvodnja urina iznosi manje od 1,9 litara (manje od pola galona). Sve te količine ře deluju kao tečno "gnojivo" koje podstiče rast fitoplanktona, algi i korala, posebno u regionima osiromašenim nutrijentima.
Obim uticaja
Autori procenjuju da kitovi godišnje pomere preko 45.000 tona biomase kroz migracije — brojka koja je u rangu nekih prirodnih sistema uzburkavanja mora. U oblastima kroz koje prolaze, dostupni nivoi azota mogu se i udvostručiti. Pre masovnog komercijalnog kitolova ti tokovi nutrijenata mogli su biti i do tri puta jačzi.
Zaključak: Povratak i obnova populacija kitova nisu samo pitanje etike i biodiverziteta; oni imaju funkcionalnu ulogu u globalnim ciklusima nutrijenata i mogu doprineti oporavku ugrožених morskih staništa, uključujući koralne grebene i obalne ekosisteme.
Napomena o izvorima: Glavni nalazi su iz studije u Nature Communications i коментарa citiranih u Popular Science, uz podatke Orkney Marine Mammal Research Initiative o proizvodnji urina kod nekih vrsta kitova.
Pomozite nam da budemo bolji.
