Studija u Nature Ecology & Evolution upozorava da masovan pad rastvorenog kiseonika u vodama može predstavljati novu, desetu planetarnu granicu. Jezera su izgubila ~5,5% rastvorenog kiseonika, rezervoari ~18,6%, a okeani ~2% u poslednjih 45 godina; priobalje Kalifornije je izgubilo ~40% od 1960. Kao glavni uzroci navode se globalno zagrevanje i dotok hranljivih materija, a posledice uključuju ugrožene vrste, poremećaj hranidbenih lanaca i rast emisije metana i azotnih oksida. Rešenje zahteva smanjenje emisija i bolje upravljanje oticajima sa kopna.
Moguća deseta planetarna granica: masovna deoksigenacija voda preti jezerima i okeanima
Earth's Disastrous 10th Tipping Point IdentifiedWilliam Grammenos - Getty Images
Koncept planetarnih granica definiše niz kritičnih praga čije prelaženje može ugroziti funkcionisanje Zemljinog sistema i opstanak ljudskih društava. Dok su naučnici ranije identifikovali devet takvih granica, novo istraživanje predlaže da bi deoksigenacija voda — pad rastvorenog kiseonika u slatkim i morskim vodama — mogla predstavljati desetu granicu.
Prema rezultatima objavljenim u časopisu Nature Ecology & Evolution, nivel rastvorenog kiseonika je u proteklih 45 godina opao: jezera ~5,5%, rezervoari ~18,6%, dok su okeani zabeležili prosečan pad od oko 2%. Najdramatičniji lokalni primer je zona srednjih dubina uz obalu Kalifornije, gde je zabeležen pad od ~40% od 1960. godine.
Glavni uzroci su globalno zagrevanje i povećani dotok hranljivih materija (nitrat, fosfat) sa kopna. Toplija voda drži manje rastvorenog kiseonika, a pojačana stratifikacija vodnog stuba smanjuje mešanje površinskih i dubokih slojeva. Istovremeno, eutrofikacija izaziva cvetanje algi čiji raspad troši kiseonik u dubljim slojevima.
Andreas Oschlies, koautor studije (GEOMAR), objašnjava: "Viša temperatura smanjuje rastvorljivost kiseonika, a pojačana stratifikacija i povećan dotok hranljivih materija dovode do većeg trošenja kiseonika u dubini."
Posledice pada kiseonika su teške: ugroženi su ribe, školjkaši i rakovi, remeti se hranidbeni lanci, a lokalni ribolov i ekonomije zavisne od mora i jezera mogu pretrpeti značajne gubitke. Dodatno, anoksične zone povoljno su okruženje za mikrobiološke procese koji proizvode metan i azotni oksid, gasove staklene bašte koji dalje ubrzavaju klimatske promene.
Kevin Rose, vodeći autor iz Rensselaer Polytechnic Institute, ističe da "rastvoren kiseonik utiče na to kako morski i slatkovodni sistemi modulišu klimu" i upozorava da je za poboljšanje potrebno rešavanje temeljnih uzroka: smanjenje emisija stakleničkih gasova i bolje upravljanje oticajima sa kopna.
Šta se može uraditi?
Rešenja uključuju ubrzano smanjenje emisija gasova staklene bašte, bolju kontrolu oticanja nosača hranljivih materija (poljoprivredni otici, otpadne vode), restauraciju priobalnih staništa i unapređenje praćenja kvaliteta vode. Mnoge od ovih mera su poznate i primenjive već decenijama, ali zahtevaju skalu i koordinaciju na globalnom nivou.
Zaključak: Deoksigenacija voda ima potencijal da postane deseta planetarna granica sa širokim ekološkim i socio-ekonomskim posledicama. Hitna politika i lokalne mere upravljanja vodnim resursima su neophodne da bi se ublažili najgori efekti.
Pomozite nam da budemo bolji.
