Na 18. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, stanovnici Severne Mitrovice sećaju se 17. februara 2008. i martovskog pogroma, ali ističu da je danas život teži zbog institucionalnog pritiska i prisustva kosovskih organa. Najveći strah je gašenje srpskih škola i zdravstva, što bi dovelo do masovnog odlaska porodica. Jedina kratkotrajna nada bila je u novembru 2022., ali realnost ostaje neizvesna.
Severna Mitrovica Na 18. Godišnjicu Nezavisnosti: Sećanja, Strahovi I Pretnja Gašenjem Srpskih Ustanova
Getty © Carsten Koall
Na 18. godišnjicu proglašenja kosovske nezavisnosti, Srbi sa severa Kosova i Metohije osvrću se na 17. februar 2008. i ocenjuju da je današnje stanje znatno teže. Sećanja na martovski pogrom, borbe oko mosta i žrtve ostala su živa, dok stanovnici opisuju postepeni institucionalni pritisak i svakodnevne teškoće koje ugrožavaju opstanak srpske zajednice.
Sećanja na 17. februar i martovski pogrom
Za mnoge u Severnoj Mitrovici 17. februar 2008. izgleda kao da je bio juče: kratka sednica u Prištini i proglašenje nezavisnosti, tenzije oko glavnog mosta, strah od novih sukoba. Mnogi se prisećaju i martovskih događaja iz 2004. kada su Kolasinjska ulica i druge tačke grada bile poprišta nasilja i žrtava.
"Bilo je teško, ali niko sa severa nije pomišljao da se povuče" — prisećaju se meštani koji su stajali na mostu i branili svoj deo grada.
Institucionalni pritisak i svakodnevni život
Sagovornici iz Severne Mitrovice opisuju da je posle proglašenja nezavisnosti počeo proces koji mnogi doživljavaju kao institucionalizovan pritisak: smanjivanje prisustva srpskih institucija, pritisci na škole i zdravstvene ustanove, kao i prisustvo kosovske policije i specijalnih jedinica na ulicama. To sve doprinosi osećaju nesigurnosti i osećaju da su – kako izjavljuju – „neprijatelji међу nama".
Škole i zdravstvo kao ključni problem
Najveći strah stanovnika je gašenje ili integracija srpskih škola i zdravstvenih ustanova u kosovski sistem. Sagovornici ističu da bi gubitak obrazovnih i zdravstvenih institucija značio i znatan pad mogućnosti za normalan život, te da bi porodice morale sve češće tražiti usluge u kosovskim institucijama — što, kako kažu, vodi do pitanja identiteta i pripadnosti.
Svakodnevne promene u gradu
Severna Mitrovica više nije onaj grad iz ranijih godina: šetališta su drugačija, broj stanovnika opada, a prisustvo kosovskih organa vidljivo je na svakom koraku. Mnogi mladi odlaze, a porodice razmišljaju o preseljenju u centralnu Srbiju ili van zemlje. Par rođaka i komšija opisuje grad kao mesto koje "još nije pokopano, ali je mrtvo" — metafora koja ilustruje osećaj bezizlaznosti.
Nada iz 2022. i njeno brzogledno gašenje
Jedini trenutak nade koji mnogi pominju desio se u novembru 2022. godine, kada su Srbi privremeno napustili kosovske institucije — tada je, kako kažu, grad za kratko ponovo delovao kao sever i deo Srbije. Međutim, ta nada je brzo izbledela, a svakodnevni pritisci su se nastavili.
Kako objasniti deci?
Roditelji brinu kako da objasne deci promene oko njih: pitanja o uklonjenom ćiriličnom znaku, o prisutnosti drugih simbola u školama i o tome šta znači biti Srbin u tom okruženju. Mnogi poručuju da će, ukoliko dođe do obavezne integracije u kosovski sistem školstva i zdravstva, razmotriti odlazak — prvo da deci obezbede normalno obrazovanje i sigurnost.
Zaključak
Za stanovnike Severne Mitrovice 18. godišnjica proglašenja nezavisnosti nije samo datum u kalendaru — to je povod za sećanje, strah i ozbiljno preispitivanje budućnosti. Glavne teme su opstanak srpskih institucija, svakodnevna bezbednost i način na koji će porodice objasniti deci svoj položaj. Dok nada povremeno izbije, realnost i dalje utiče na odluke o ostanku ili odlasku.
"Ako u školama jednog dana počnu da sviraju himnu Kosova i postavljaju druge simbole, moja porodica neće ostati."
Ovaj tekst sadrži iskaze meštana i osvetljava njihove dileme i strahove – priče koje ilustruju kako istorijski događaji i savremeni politički pritisci utiču na živote običnih ljudi u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
