Arheolozi su otkrili drugi glavni vod u akvaduktu ’Ain Braq u Petri: olovnu cev dugu oko 116 m koja je verovatno funkcionisala kao obrnuti sifon i snabdevala rezervoare na brdu az-Zantur. Nalaz je potvrđen otiscima u kamenu i fragmentom cevi u malteru. Otkriće otkriva visok stepen nabatejskog hidroinženjeringa i ukazuje na potrebu za daljim terenskim istraživanjima.
U Petri Otkriven Drugi Glavni Vod Akvadukta ’Ain Braq — Olovna Cev Kao Obrnuti Sifon
Experts Found an Architectural Marvel at Petraphotography by Ulrich Hollmann - Getty Images
Arheolozi su na jugoistočnoj ivici napuštenog grada Petre otkrili da akvadukt ’Ain Braq krije neočekivanu složenost: umesto jednog, imao je dva glavna voda, a jedan od njih bio je izveden kao dugačka olovna cev zakopana u malteru.
Petra, nekada prestonica Nabatejskog kraljevstva i važan trgovački centar, morala je da rešava problem vodosnabdevanja u polusušnoj klimi. Njeni hidraulički sistemi snabdevali su javna kupatila, bašte i svetilišta, pa je pronalazak dodatnog glavnog voda otkrio novi sloj tehničke veštine drevnih inženjera.
Kao deo iskopavanja 2023. u okviru projekta Urban Development of Ancient Petra, tim pod vođstvom Niklasa Jungmanna (Humboldt-Universität zu Berlin) dokumentovao je cisternе, rezervoare, nasip i akvadukt ’Ain Braq. Tokom radova pronađen je otisak drugog kanala: dužine oko 116 metara (≈380 stopa), sastavljen od zavarene olovne cevi, uokvirene u malter.
Ključni dokazi uključuju znatno veći prečnik cevi u odnosu na poznate terakotne instalacije, ravnu površinu otiska u kamenu i, kasnije, stvarni fragment olovne cevi ugrađen u očvrsli malter pronađen pri sondiranju gradskog centra. Ti elementi zajedno potvrđuju postojanje drugog, metalnog voda.
Funkcija olovne cevi: Jungmann tumači da je takva duga i uska konstrukcija najverovatnije služila kao obrnuti sifon — cevi pod pritiskom zakopane u betonu, koje su omogućavale transport vode ispod prepreka na površini. Voda je najpre ulazila u zbirni rezervoar (header tank), a zatim prolazila kroz dva vode akvadukta; olovni vod bi, pod pritiskom, dopremao vodu do bazena i rezervoara na brdu az-Zantur.
"Otkrivanje brojnih vodenih objekata na visoravni i otisak drugog voda otvorili su pitanja o inženjeringu i hronologiji ovog područja", rekao je Jungmann u studiji objavljenoj u časopisu Levant. "Potrebna su dalja terenska istraživanja da bi se u potpunosti razumela distribucija i razvoj sistema."
Ovo otkriće potvrđuje visok nivo nabatejskog hidroinženjeringa i naglašava koliko je sofisticirano upravljanje vodom bilo u jednom od najsuših regiona starog sveta. Dalja istraživanja mogu rasvetliti kada je ta druga instalacija ugrađena, kako je radila u vezi sa postojećim terakotnim vodom i koje je tačno područje grada snabdevala.
Za čitaoce: nalaz je važan jer pokazuje kombinaciju materijala i tehnika — terakota za neke delove i olovo za dugačke pritiskane sekcije — što ukazuje na pragmatičan i tehnički napredan pristup Nabatejaca upravljanju dragocenom vodom.
Pomozite nam da budemo bolji.
