Studija objavljena u Ecology Letters pokazuje da ženke Hermannove kornjače na ostrvu Golem Grad padaju sa litica kako bi izbegle upornu seksualnu agresiju mužjaka. U pojedinim zonama zabeležen je odnos do oko 19 mužjaka na jednu ženku, što dovodi do povreda, smanjene reprodukcije i niže stope preživljavanja. Na osnovu 16 godina podataka, autori upozoravaju da bi poslednja ženka mogla nestati do 2083. godine ako se trend ne zaustavi.
Ženke Hermannovih Kornjača Padaju Sa Litica Da Izbegnu Seksualnu Agresiju Mužjaka — Studija Upozorava Na Demografski Kolaps
Stock image of three Hermann's tortoisesGetty
Novo istraživanje objavljeno 26. januara u časopisu Ecology Letters otkriva da su ženke Hermannove kornjače (Testudo hermanni) na ostrvu Golem Grad u Severnoj Makedoniji počele da napuštaju stijene i padaju sa litica kako bi izbegle uporno i nasilno udvaranje mužjaka.
Studija pod naslovom "Sex Ratio Bias Triggers Demographic Suicide in a Dense Tortoise Population" zasniva se na 16 godina terenskih podataka, koje je delimično prikupio vodeći autor, dr Dragan Arsovski iz Makedonskog ekološkog društva. Istraživači navode da u pojedinim zonama ostrva postoji ekstreman disbalans pola — do oko 19 mužjaka na jednu ženku — što stvara ogroman pritisak na preostale ženke.
Šta se događa u terenu? Autori opisuju kako se više mužjaka grupno približava jednoj ženki: guraju je, grizu (ponekad do krvarenja), mountuju i bodu je oštrim vrhom repa kada pokušava da pobegne. Mnoge ženke imaju povrede genitalne regije kao posledicu ovakvog ponašanja. Kao izbegavanje tog stresa, neke ženke napuštaju stene i padaju sa litica — događaj koji često završava smrtnim ishodom.
Stock image of Hermann's tortoisesGetty
„She's literally buried by males,“ rekao je dr Arsovski u razgovoru sa medijima, opisujući intenzitet uznemiravanja. Iako i mužjaci ponekad padaju sa litica, u istraživanju je zabeležen znatno veći broj ženki koje stradaju na taj način.
Istraživanje pokazuje da uznemiravanje smanjuje reproduktivni uspeh "harasovanih" ženki i dovodi do niže godišnje stope preživljavanja u poređenju sa populacijom na susednom kopnu. Na osnovu dugoročnih podataka, autori upozoravaju da bi poslednja ženka na ostrvu mogla umreti već do 2083. godine ako se trenutni trendovi nastave, što su naučnici opisali kao mogući demografski kolaps ili "extinction vortex".
Značaj i preporuke
Stručnjaci ističu da je reč o retkom i uznemirujućem prirodnom scenariju koji nije direktno uzrokovan ljudskom intervencijom, ali da ipak zahteva hitnu pažnju. Autori pozivaju na dodatna istraživanja i razmatranje zaštitnih mera — uključujući monitoring, upravljanje odnosom polova ili ciljane konzervacione intervencije — kako bi se izbegao lokalni kolaps populacije.
Napomena: Podaci i citati u članku zasnivaju se na objavljenoj studiji u Ecology Letters i izjavama istraživača prenetim u relevantnim medijskim izveštajima.
Pomozite nam da budemo bolji.
