Srbija upozorava da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja opasan presedan, dok najavljeni prištinski propisi — naročito tzv. "zakon o strancima" — pojačavaju neizvesnost među Srbima na KiM. Integracija obrazovanja i zdravstva, uz nasilne akcije u rektoratu i ultimatum za Fakultet tehničkih nauka, dodatno podižu tenzije. Milovan Drecun ocenjuje da Zapad ne pokazuje dovoljno odlučnosti, upozorava na cilj smanjenja srpskog prisustva ispod 50.000 i poziva na jačanje odbrambenih kapaciteta Srbije.
Teška Pozicija Beograda, Srbi Na KiM Još Ugroženiji — Ima Li Spasa Od Kurtijevih Zakona I Ćutanja Zapada?
Srbija je godinama upozoravala da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti takozvanog Kosova stvorilo opasan presedan sa trajnijim posledicama po međunarodne odnose. Dok Albanci obeležavaju godišnjicu proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008, srpska zajednica na Kosovu i Metohiji živi u neizvesnosti i strahu zbog novih pravnih i institucionalnih koraka prištinskih vlasti.
Kontekst i najavljeni propisi
U centru zabrinutosti je paket propisa na čelu sa tzv. "zakonom o strancima" koji, prema ocenama srpskih zvaničnika i sagovornika iz pokrajine, ima cilj institucionalnu marginalizaciju Srba i otežavanje njihovog opstanka. Prištinske vlasti najavile su početak primene ovog zakona 15. marta, što je izazvalo novu talas neizvesnosti među Srbima na KiM.
Obrazovanje i zdravstvo — pritisak na ključne institucije
Proces integracije obrazovnog i zdravstvenog sistema u okvire institucija tzv. Kosova, kako se navodi, započeo je i nasilnim ulaskom u Rektorat Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Prištinske vlasti su potom zahtevale da se Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Prištini (privremeno sedište Kosovska Mitrovica) iseli u roku od 30 dana ili potpiše sporazum sa univerzitetom tzv. Kosova.
Stav Milovana Drecuna
Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za Odbranu i unutrašnje poslove, ocenio je u javnim istupima da nema dovoljno volje vodećih zapadnih država da izvrše snažan pritisak na Prištinu kako bi odustala od ovih poteza. Prema njegovim rečima, cilj aktuelne prištinske politike je smanjivanje srpske zajednice na KiM: "Posledica će biti ono što je Kurtijev cilj – da ne bude Srba na KiM. Ako bude manje od 50.000 Srba, 'srpsko pitanje' prestaje da postoji", rekao je Drecun.
"Kurtiju su preostali zdravstveni i obrazovni sistemi; njegov cilj je da stacionira pripadnike takozvane KBS na severu i izađe na administrativnu liniju,"
Drecun je dodao da su pravne opcije za Beograd ograničene: obraćanje Arbitražnom sudu bi, kako je naveo, predstavljalo de fakto priznanje Kosova, dok Priština traži načine da potpuno integriše srpske obrazovne institucije bez kontrole Beograda.
Regionalna bezbednost i militarizacija
U javnim nastupima Drecun je upozorio i na rastuću regionalnu bezbednosnu napetost — vojne sporazume i vežbe između Tirane, Zagreba i Prištine ocenio je kao potencijalnu opasnost za stabilnost i bezbednost Srbije. Naglasio je rizik da se scenariji sukoba uvežbavaju kroz najavljene vojne vežbe, što bi, po njegovim rečima, moglo dovesti do destablizujućih aktivnosti i na jugu centralne Srbije.
Zaključak i perspektiva
Drecun ističe da će Beograd nastaviti da pomaže srpskoj zajednici na KiM, ali priznaje da država trenutno nema efektivnu vlast na terenu u pokrajini. Takođe upozorava da bi eventualno nedovoljno odlučan odgovor Zapada mogao dovesti do postepenog smanjenja prisustva Srba na Kosovu i Metohiji i da zahteva kontinuiranu pažnju i pripremu unutrašnjih odbrambenih kapaciteta.
Napomena: U tekstu su sačuvane izjave i ocene predstavnika srpskih institucija kako su izneti u originalnim izvorima. Činjenice poput datuma početka primene zakona i zahteva prema fakultetima prenete su prema dostupnim informacijama iz pokrajine.
Pomozite nam da budemo bolji.
