Analiza u časopisu One Earth upozorava da klimatski sistem napušta dugoročno stabilne uslove i približava se nizu tačaka preokreta koje mogu pokrenuti kaskadu promena. Najugroženiji su ledeni pokrivači Grenlanda i Zapadne Antarktike, permafrost, glečeri i dijelovi Amazona. U najgorem slučaju, „hothouse“ scenarij bi doveo do višehilјadugodišnjeg zagrevanja i dramatičnog porasta nivoa mora. Iako postoje velike neizvesnosti oko tačnih pragova, hitne i ambiciozne mere smanjenja emisija su ključne za izbegavanje najgorih ishoda.
Zemlja Na Ivici „Hothouse“ Scenarija — Šta To Znači I Koliko Je Opasno?
The planet is on track to sustain irreversible damage from climate change. | Credit: Lalocracio / Getty Images
Naša planeta se, prema novoj analizi, sve brže udaljava od stabilnih klimatskih uslova koji su podržavali ljudsku civilizaciju i približava se nizu kritičnih tačaka preokreta koje mogu pokrenuti kaskadu nepovolјnih promena. Ako se ne preduzmu hitne mere za smanjenje emisija, postoji rizik da klimatski sistem uđe u takozvani „hothouse“ režim — dugotrajan, znatno topliji period sa dalekosežnim posledicama za ekosisteme i ljudsko zdravlje (analiza u časopisu One Earth).
Šta je „hothouse“?
„Hothouse“ scenarij opisuje stanje u kojem se globalna temperatura zadrži znatno iznad nivoa koji odgovara sadašnjim najgoreg scenariju (iznad praga od ~4°C u poređenju sa predindustrijskim vremenima) tokom stotina do hilјada godina. To bi vodilo do masivnog porasta nivoa mora, širokog gubitka ledenih masa i oslobađanja velikih količina ugljenika iz prirodnih rezervoara.
Koje tačke preokreta su najugroženije?
- Ledeni pokrivači Grenlanda i Zapadne Antarktike
- Borealni permafrost koji skladišti velike količine organskog uglјenika
- Planinski glečeri širom sveta
- Delovi Amazonske prašume koji su osetlјivi na sušu i požare
„Većina interakcija vezanih za te tačke je destabilizujuća: ako jedan element pređe svoj prag, može pokrenuti kaskadu koja gurne druge sisteme preko njihovih granica,“ pišu autori u One Earth.
Moguće posledice
Prelazak preko više takvih pragova mogao bi značajno podići globalne temperature, ubrzati porast nivoa mora, osloboditi velike količine ugljenika iz permafrosta i šuma i dovesti do široke destabilizacije ekosistema. Neke procene upozoravaju i na ozbilјne javnozdravstvene posledice—na primer, izveštaji koji prate politike ublažavanja emisija ukazuju da dodatno povećanje zagađenja može dovesti do desetina hiljada prevremenih smrti i miliona pojava astme do 2055. (izveštaji citirani u The New York Times).
Neizvesnosti i politički faktori
Autoři analize naglašavaju da postoje značajne neizvesnosti: tačni pragovi za mnoge elemente se ne znaju, kao ni brzina i međusobna interakcija povratnih sprega. Ipak, postoji realan rizik da se približavamo opasnim pragovima, a politike koje ublažavaju ograničenja emisija mogu dodatno pogoršati izgledi za izbegavanje najgoreg scenarija.
Šta možemo i treba da uradimo?
Stručnjaci pozivaju na hitno i ambiciozno smanjenje emisija, ubrzanje prelaza na obnovlјive izvore energije, zaštitu ključnih ekosistema (poput Amazona) i prilagođavanje infrastrukture uz planiranje za podizanje nivoa mora i ekstremne vremenske uslove. Javna informisanost i politička volјa su ključni faktori u sprečavanju najgoreg ishoda.
Izvori: analiza u časopisu One Earth, izveštaji medija (The Guardian, The New York Times) i izjave istraživača uključene u studiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
