Podvodna kamera Minderoo‑UWA snimila je sleeper ajkulu kod Južnoshetlandskih ostrva na dubini od oko 1.600 feet (≈488 m). Naučnici procenjuju dužinu ajkule do 13 feet (≈4 m), a temperatura vode bila je blizu 34°F (≈1°C). S obzirom na to da podvodne kamere rade uglavnom između decembra i februara, oko 75% godine ostaje bez nadzora, pa je teško proceniti rasprostranjenost ove vrste. Istraživači navode da klimatske promene mogu doprineti pomeranju ajkula ka hladnijim vodama.
Zapanjujuće otkriće: Sleeper ajkula snimljena kod Južnoshetlandskih ostrva — "Ove stvari su tenkovi"
Photo Credit: iStock
Podvodna kamera istraživačkog centra Minderoo‑UWA snimila je sleeper ajkulu kako mirno pluta kroz vode kod Južnoshetlandskih ostrva, što je iznenadilo naučnike koji su smatrali da su ajkule retke u tim antarktičkim vodama.
Associated Press izvestio je da se snimak dogodio na dubini od oko 1.600 feet (oko 488 m). Na osnovu video zapisa, istraživači procenjuju da je dužina ajkule bila do 13 feet (oko 4 m). Na snimku se vidi i skate — srodnik ajkule sličan raži — koji nije delovao iznenađeno prisustvom većeg predatora.
"Spustili smo se tamo ne očekujući da ćemo videti ajkule, jer postoji opšte pravilo da u Antarktiku nema ajkula", rekao je istraživač Alan Jamieson. "To je baš veliki primerak ajkule. Ove stvari su tenkovi."
Jedan od razloga neočekivanosti jeste surovost lokalnih uslova: temperatura vode u mestu snimanja bila je blizu 34°F (oko 1°C). Jamieson je naveo da se životinja verovatno pozicionirala tako da ostane u najtoplijem sloju vode dostupnom u tom trenutku.
Šta ovo znači za nauku i klimu
Zašto je ajkula bila baš na toj lokaciji još nije jasno. Moguće objašnjenje je da zagrevanje okeana pomera rasprostranjenost morskih vrsta i da više ajkula sada zalazi u hladnije vode južne hemisfere, slično pomeranjima koja su primećena kod drugih vrsta poput kitova. Takve promene mogu imati dugoročne posledice po lokalne ekosisteme.
Trenutna neizvesnost u proceni broja sleeper ajkula u antarktičkim vodama potkrepljena je i tehničkim ograničenjima: podvodne kamere u ovoj zoni mogu raditi uglavnom između decembra i februara, što znači da je približno 75% godine nepokriveno snimanjem.
Ovaj slučaj naglašava koliko je malo poznato o životu u dubokim i surovim antarktičkim ekosistemima i koliko je važno proširiti posmatranje kako bi se razumeli efekti klimatskih promena na udaljene morske zajednice.
Napomena: Minderoo‑UWA Deep‑Sea Research Centre upravlja kamerom koja je snimila materijal, a citati su preuzeti iz izveštaja Associated Pressa.
Pomozite nam da budemo bolji.
