Tim sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru otkrio je da niži nivoi proteina DMTF1 prate slabiju obnovu neuralnih matičnih ćelija, dok obnavljanje DMTF1 u ćelijskim modelima vraća njihov regenerativni potencijal. Studija povezuje DMTF1 sa genima Arid2 i Ss18 koji regulišu pakovanje DNK, što utiče na aktivaciju gena za rast. Rezultati su zasad iz ćelijskih sistema; naredni koraci uključuju testove na organizmima i procenu bezbednosti zbog mogućeg rizika od tumora.
Novo otkriće: Protein DMTF1 može pojačati obnovu moždanih ćelija i ublažiti efekte starenja
Why scientists believe they can now grow new brain cells | ©Image Credit: MVP Medical Care
Naučnici sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru otkrili su da protein DMTF1 igra važnu ulogu u sposobnosti neuralnih matičnih ćelija da se obnavljaju — i da niži nivoi tog proteina prate starije, manje aktivne matične ćelije. U laboratorijskim eksperimentima, vraćanje nivoa DMTF1 učinilo je "stare" ćelije sposobnim da opet pokazuju ponašanje karakteristično za mlađe ćelije.
Šta su istraživači uradili?
U studiji objavljenoj u Science Advances, tim iz NUS Medicine analizirao je neuralne matične ćelije iz ljudskih uzoraka i uporedne modele ubrzanog starenja. Poseban fokus bio je na disfunkciji telomera — oštećenjima na krajevima hromozoma koja se često koriste kao marker biološkog starenja. "Stare" ćelije su imale značajno niži nivo DMTF1, a kada su istraživači ponovo povećali DMTF1, ćelije su povratile regenerativni kapacitet.
Kako DMTF1 deluje?
DMTF1 deluje kroz pomoćne gene Arid2 i Ss18, koji utiču na kompaktiranje DNK (hromatin). Kada je DNK manje "zategnuta" (otvorenija), geni koji podstiču rast i obnovu mogu se ponovo aktivirati. Slabiji rad ovog puta onemogućava matičnim ćelijama da se pravilno resetuju i množe.
"Stare" matične ćelije su imale znatno niži nivo DMTF1 — njegov povratak je obnavljao regenerativne sposobnosti u ćelijskim modelima.
Ograničenja i naredni koraci
Iako su rezultati ohrabrujući, oni su zasad uglavnom ograničeni na eksperimente na ćelijama u kulturi. Sledeća faza je testiranje na modelima organizama kako bi se proverilo da li pojačavanje DMTF1 zaista povećava broj neuralnih matičnih ćelija i poboljšava učenje i pamćenje u uslovima skraćenih telomera i prirodnog starenja.
Istraživači takođe naglašavaju važan bezbednosni aspekt: bilo koja intervencija koja povećava deobu ćelija mora se pažljivo pratiti zbog potencijalnog rizika od tumora u mozgu. Dugoročni cilj tima je da identifikuje male molekule koje bi bezbedno i kontrolisano stimulisale aktivnost DMTF1, što bi bilo praktičnije za razvoj leka od genetskih intervencija u laboratoriji.
Ko stoji iza studije?
Projekat su vodili asistent profesor Ong Sek Tong Derrick i prva autorka dr Liang Yajing u okviru Odeljenja za fiziologiju NUS Medicine i Programa za translaciona istraživanja dugovečnosti (Healthy Longevity Translational Research Programme).
Izvor: Science Advances; sažeci dostupni i preko medijskih saopštenja (npr. Science Daily).
Pomozite nam da budemo bolji.
