NASA (28.1.2026): James Webb je otkrio najudaljeniju poznatu galaksiju, MoM-z14, čija svetlost stiže iz perioda oko 280 miliona godina nakon Velikog praska. Galaksija je znatno sjajnija i hemijski bogatija nego što modeli predviđaju, sa neočekivano visokim nivoima azota i znakovima rejonizacije. Otkriće podstiče preispitivanje teorija o ranoj formaciji zvezda, a naredne generacije teleskopa, uključujući Nancy Grace Roman, očekuju se da dodatno prošire saznanja.
MoM-z14: James Webb Otkrio Najudaljeniju Galaksiju — Sjaj i Hemija Koji Zbunjuju Naučnike
MoM-z14, situated within a vast sky of bright stars, appears as a bright yellow burst of color. - NASA, ESA, CSA, STScI, Rohan Naidu (MIT); Image Processing: Joseph DePasquale (STScI)
NASA je 28. januara 2026. objavila da je Svemirski teleskop James Webb (JWST) detektovao najudaljeniju do sada poznatu galaksiju, nazvanu MoM-z14. Svetlost iz te galaksije stiže do nas iz perioda kada je univerzum imao samo oko 280 miliona godina — otprilike 13,5 milijardi godina putovanja kroz kosmos. Otkriće izaziva pažnju naučne zajednice zbog neočekivano velike svetlosti i hemijskog sastava galaksije.
Rohan Naidu (MIT): "Sa Webb-om možemo da vidimo dalje nego ikada pre, i to izgleda potpuno drugačije nego što smo predviđali, što je istovremeno izazovno i uzbudljivo."
Otkrivanje i mjerenja
Podaci iz NIRSpec instrumenta (Near Infrared Spectrograph) na James Webbu omogućili su merenje kosmološkog crvenog pomaka svetlosti iz MoM-z14. Na osnovu tih spektralnih linija, istraživači zaključuju da svetlost potiče iz vremena oko 280 miliona godina nakon Velikog praska. JWST u infracrvenom dometu otkriva takve veoma udaljene objekte jer se svetlost iz ranog univerzuma pomerila ka dužim talasnim dužinama.
James Webb Space Telescope soaring through space - Dima Zel/Shutterstock
Neobični hemijski potpisi
MoM-z14 je opisana kao "sjajnija, kompaktnija i hemijski bogatija" nego što su očekivali modeli za tako rane galaksije. Posebno iznenađuju visoki nivoi azota, što sugeriše brzo i efikasno formiranje masivnih zvezda koje su u kratkom vremenu obogatile međuzvezdani prostor teškim elementima. Istovremeno, posmatranja ukazuju na kompleksnu mešavinu neutralnog i ionizovanog (pročišćenog) vodonika — znakove ranih faza rejonizacije kada su jake zvezde i galaksije „razbistrile“ okolni primordijalni vodonik.
Šta ovo znači za kosmologiju
Otkrivena grupa veoma svetlih ranih galaksija, među kojima je i MoM-z14, pokazuje da univerzum u takvim ranim epohama može proizvoditi objekte znatno sjajnije od onoga što su tradicionalni modeli predviđali. To podstiče preispitivanje teorija o formiranju prvih zvezda i brzini hemijskog obogaćivanja. Moguće objašnjenje uključuje formiranje veoma masivnih zvezda i gustih regiona gde je stvaranje teških elemenata ubrzano.
NASA's Nancy Grace Roman Space Telescope undergoes a SCIPA Pathfinder Test - NASA/Flickr
Uloga teleskopa i naredni koraci
James Webb već je doveo do niza otkrića o najranijim fazama univerzuma (npr. rezultati vezani za JADES‑ID1), a očekivanja su da će Nancy Grace Roman Space Telescope (NGRST) dodatno proširiti perspektivu zahvaljujući velikom vidnom polju — više od 100 puta većem od Hubble-ovog. NASA je završila konstrukciju Romana u januaru 2026. i planira lansiranje krajem 2026. ili početkom 2027. godine.
Iako su postojale predložene budžetske izmene koje bi mogle ugroziti neke projekte, u januaru 2026. Kongres SAD je odbacio predlog smanjenja budžeta NASA-e od 6 milijardi dolara, čime je, barem privremeno, sačuvan program NGRST i drugi ključni projekti.
Zaključak: MoM-z14 predstavlja važan podatak u razumevanju kako su prve zvezde i galaksije nastajale i obogaćivale univerzum. Dalja spektralna posmatranja i šira anketa neba očekivano će pomoći da se razjasne mehanizmi brzog formiranja zvezda i rane rejonizacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
