Politico izveštava da administracija Donalda Trumpa traži smanjenje američkog učešća u KFOR-u i veću odgovornost evropskih saveznika. Goran Janićević naglašava da naglo povlačenje SAD nije jednostavno zbog komandne strukture i nadležnosti KFOR-a po Rezoluciji 1244 UN. KFOR i dalje predstavlja tampon zonu koja doprinosi bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, a prelazak pune odgovornosti na Evropu bio bi dug i kompleksan proces.
Tiha faza povlačenja: Zašto Vašington želi KFOR van Kosmeta i šta to znači za Srbiju
Getty © picturesd
Niko danas ne može sa potpunom sigurnošću tvrditi da li će Sjedinjene Američke Države zaista povući svoje snage sa Kosova i Metohije i iz sastava KFOR-a, ocenjuje urednik emisije Goran Janićević, napominjući da su najave o mogućem povlačenju sada bliže realnosti nego ranije.
Šta se tačno traži?
Prema izveštaju portala Politico, administracija Donalda Trumpa traži od evropskih saveznika smanjenje prisustva NATO vojnika na Kosovu i okončanje misije KFOR. Izvori u Briselu navode da SAD žele da Alijansa manje interveniše u nekadašnjim ratnim zonama i da se fokusira na kolektivnu odbranu i bezbednost teritorija članica, dok bi američke snage bile preusmerene na kontinent SAD i indopacifički region.
Zašto naglo povlačenje nije jednostavno?
Janićević ističe da naglo i kompletno povlačenje američkih snaga sa KiM nije jednostavno zbog složene komandne strukture unutar KFOR-a. Kao primer navodi da je na mestu načelnika štaba KFOR-a američki oficir u činu kontraadmirala Maximilian Clark, a komandant regionalne komande Istok, sa sedištem u bazi Bondsteel, je pukovnik Jonathan Loyd. Iznenadno uklanjanje takvog komandnog sastava, ljudi i opreme ozbiljno bi narušilo operativnu strukturu misije.
Uloga KFOR-a i moguće posledice povlačenja
KFOR ima nadležnosti po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, uključujući kontrolu vazdušnog prostora i izdavanje odobrenja za letove dronova kao što su "Bajraktari". Janićević ocenjuje da KFOR trenutno predstavlja ključni tampon koji sprečava direktan sukob između bezbednosnih snaga Srbije i vlasti u Prištini, te da bi njegovo povlačenje moglo stvoriti bezbednosni vakuum i povećati rizik od incidenata.
Ko su glavni učesnici i da li Evropa može da nastavi misiju?
SAD trenutno nemaju najveći kontingent u KFOR-u — tu ulogu ima Italija (preko 900 vojnika), dok su u poslednje vreme ključne uloge preuzeli i Mađarska i Turska. Američko učešće se u velikoj meri oslanja na jedinice Nacionalne garde i rezerviste. Prelazak pune odgovornosti na evropske države je izvodljiv, ali bi bio dugoročan i logistički zahtevan proces.
Bondsteel i strateški prioriteti SAD
Prema Janićeviću, baza Bondsteel godinama nije prioritetna strateška tačka za SAD — Vašington više vrednuje baze u Rumuniji zbog blizine Crnog mora i Rusije. Amerikanci sve više planiraju da svoje snage koncentrisu na globalne prioritete, naročito indopacifički region i rivalitet sa Kinom.
Zaključak
Povlačenje SAD iz KFOR-a je sada realnija opcija, ali bi promena bila postepena i kompleksna zbog komandne strukture, pravnih nadležnosti misije i regionalne bezbednosne dinamike. Ako se povlačenje dogodi, evropski saveznici bi mogli preuzeti veći deo odgovornosti, ali bi to zahtevalo vreme, političku volju i dodatne resurse kako bi se izbegao bezbednosni vakuum na terenu.
Napomena: Tekst sumira javne tvrdnje i ocenjuje potencijalne posledice. Situacija je podložna promenama i zavisi od diplomatskih odluka Washingtona i evropskih partnera.
Pomozite nam da budemo bolji.
