Masovni Odliv Naučnika Iz SAD: Kako Evropa Privlači Talente Programima Kao Što Je APART‑USA

Gabriela Lobinska, francuska biologinja, stiže na Harvard Medical School u septembru 2024. očekujući da nastavi istraživanja o tome kako se zdrave ćelije tokom života pretvaraju u obolele. Umesto toga, politička i finansijska neizvesnost u SAD ubrzo joj je promenila planove: grant koji je plaćao njenu platu ukinut je, administracija je predložila velike rezove u budžetu za nauku, a Harvardu je privremeno onemogućeno izdavanje viza za međunarodne istraživače.

Umesto da ostane, Lobinska prihvata poziv u AITHYRA, novi bečki institut za biomedicinu i veštačku inteligenciju, i aplicira za stipendiju APART‑USA — program koji je posebno osmišljen za naučnike koji napuštaju američke institucije i nudi do četiri godine finansiranja. Do septembra 2025. za program je primljeno 25 kandidata, uključujući i nju.

Zašto se talas selidbe događa sada?

Podaci i izjave iz 2025. ukazuju na ubrzanje trenda: Nature je registrovao 32% više prijava američkih naučnika za poslove u inostranstvu u periodu januar–mart 2025. u odnosu na isti period 2024, dok su pregledi oglasa iz SAD za mart 2025. skočili 68% u odnosu na mart prošle godine. Istovremeno su političke odluke i pretnje smanjenjem budžeta — posebno prema agencijama poput NIH i NSF — stvorile osećaj nesigurnosti u akademskoj zajednici.

Evropa odgovara ponudama

Evropske institucije i vlade brzo su reagovale: Evropska unija je u maju 2025. odobrila 500 miliona evra za inicijativu "Choose Europe", Francuska je najavila paket od 100 miliona evra za privlačenje međunarodnih naučnika, dok je Max Planck društvo objavilo Transatlantski program sa mestima namenjenim istraživačima koji razmatraju odlazak iz SAD.

"Sjedinjene Države su decenijama profitirale od migracije visokokvalifikovanih ljudi. Sada je možda prvi put da možemo promeniti taj pravac", kaže Heinz Fassmann, predsednik Austrijske akademije nauka.

Primeri iz prve ruke

U članku se navode lične priče istraživača koje ilustruju trend: Andrea Urru (italijanski fizičar) vraća fokus na Evropu nakon procesa finansijske neizvesnosti u SAD; Audrey Lin (američka genetičarka) menja karijerni put kako bi nastavila istraživanja; Elia Mascolo i Yasin El Abiead prihvataju pozicije u Austriji zbog kombinacije istraživačke slobode i boljih prilika za finansiranje ili saradnju.

Heinz Faßmann, President of the Austrian Academy of Sciences, spearheaded in 2025 the fellowship program, APART-USA, to attract top researchers from the U.S. to Austria.Koekkoek for TIME

Kontekst i rizici

Istorijski, Sjedinjene Države su nakon Drugog svetskog rata postale globalni centar nauke zahvaljujući prilivu evropskih istraživača, velikim federalnim ulaganjima i otvorenom društvu koje je privlačilo talente. Danas Evropa ne može u potpunosti nadmašiti američke izdatke za R&D (EU oko 20% naspram SAD oko 29% globalnog R&D, dok Kina iznosi oko 28%), ali pokušava da ponudi stabilne programe, infrastrukturu i ciljane stipendije koje mogu privući stručnjake.

Međutim, selekcija u korist Evrope nije bez rizika: evropski budžeti su pod pritiskom zbog geopolitičkih tenzija (npr. sukob Rusije i Ukrajine) i mogućih promena prioriteta ka odbrani, što može uticati na dugoročno finansiranje nauke.

Šta SAD mogu izgubiti?

Gubitak koncentracije talenta ima šire posledice: ekonomisti pokazuju da tehnološke inovacije sve više zavise od osnovne nauke — od 1975. udio patenata koji se oslanjaju na savezno finansiranu nauku u SAD se približno utrostručio. Ako se centri istraživanja rasprše, to može usporiti sinergiju i ubrzanje novih otkrića.

Podaci i posledice

• Do početka 2025. gotovo 8.000 grantova je otkazano ili zamrznuto, a oko 25.000 federalnih naučnika i zaposlenih u istraživačkim agencijama izgubilo je posao, prema izveštaju Nature.
• Evropske inicijative i programi poput APART‑USA, Choose Europe i Max Planck Transatlantic ciljaju da preusmere deo tog talenta na kontinent.

Zaključno, migracija naučnika iz SAD u Evropu 2024–2025. predstavlja kombinaciju političkih odluka, finansijske nesigurnosti i aktivnih evropskih napora da privuku istraživače. Dok pojedinci biraju gde mogu najbolje da razviju svoje projekte, dugoročni efekti na globalnu naučnu mapu zavisiće od toga hoće li finansijska i politička stabilnost biti obnovljena u SAD ili će Evropa trajno ojačati kapacitete.

Kontakt: usatletters@time.com