Indirektni pregovori SAD i Irana u Ženevi imaju za cilj da spreče eskalaciju sukoba nakon američkog vojnog pojačanja i pretnji iz Vašingtona. Glavne tačke spora su iranski nuklearni i balistički program, kao i zahtev SAD da Teheran prekine podršku nekim naoružanim grupama. Iran traži ukidanje američkih sankcija kao preduslov za dalje pregovore. Ishod rundi u Ženevi može značajno uticati na bezbednost Bliskog istoka.
SAD i Iran u Ženevi: Indirektni Pregovori Koji Mogu Sprečiti Novi Sukob
Iran's Foreign Minister Abbas Araghchi has called the Geneva talks with the US 'a historic opportunity' (Valentin Flauraud)(Valentin Flauraud/AFP/AFP)
Sjedinjene Države i Iran započinju novu rundu indirektnih razgovora u Ženevi s ciljem da se izbegne eskalacija i okončaju nedelje međusobnih pretnji. Sastanci, koje posreduje Oman, zakazani su u trenutku intenzivnog vojnog pojačanja SAD u regionu i oštrih izjava iz Vašingtona.
Vašington želi da u pregovore uvrsti ne samo iranski nuklearni program, već i balističke rakete Teherana i podršku oružanim grupama koje su neprijateljski nastrojene prema Izraelu. Iran, pak, odbacuje širenje dnevnog reda izvan nuklearnog pitanja i traži ukidanje američkih sankcija kao uslov za bilo kakav dogovor.
Glavne tačke spora
U svom govoru o stanju nacije, američki predsednik Donald Trump optužio je Iran za „zlokobne nuklearne ambicije“ i tvrdio da Teheran razvija rakete koje prete Evropi i američkim bazama. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je te tvrdnje "velikim lažima".
Teheran je javno navodio da maksimalni domet njegovih raketa iznosi oko 2.000 km, dok američki Congressional Research Service daje grubu procenu od približno 3.000 km — daleko manje od rastojanja do kopnenih Sjedinjenih Država.
„Predsednik želi diplomatska rešenja,“ poručili su američki zvaničnici, istovremeno naglašavajući da insistiraju na razgovorima o raketnom programu.
Senator Marco Rubio i drugi konzervativni zvaničnici iz SAD ponovo su upozorili da bi odbijanje Irana da diskutuje o balističkim raketama predstavljao ozbiljan problem pred pregovore.
Stavovi iz Teherana
Iranski zvaničnik Masoud Pezeshkian izrazio je oprezni optimizam, dok je šef delegacije Abbas Araghchi ocenio da razgovori predstavljaju "istorijsku priliku" i da je dogovor "dostižan". Iran za sada drži pitanje balističkog programa van pregovaračkog stola i traži ukidanje sankcija koje su teško pogodile ekonomiju zemlje.
Regionalni kontekst i rizik od konflikta
Stručnjaci upozoravaju da je mogućnost većeg sukoba stvarna: Emile Hokayem iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) smatra da region "izgleda kao da očekuje rat". Neke zemlje Bliskog istoka su, kako se navodi, vršile pritisak na SAD da ne pokreću vojnu intervenciju, ali zabrinutost opstaje.
U prošlosti je poverenje u pregovore narušeno nakon što su prošlog juna izbio sukobi koji su doveli do 12-dnevnog rata, a uloga Izraela i napadi na iranske objekte dodatno su zaoštrili situaciju. Nedavni događaji u Iranu, uključujući krvave odgovore vlasti na proteste, dali su dodatnu dimenziju tenzija sa Vašingtonom.
Šta dalje očekivati
Pregovori u Ženevi su neizvesni: ključna pitanja ostaju nuklearni nadzor, domet i karakter iranskog raketnog programa, ukidanje sankcija i regionalne bezbednosne garancije. Ishod će imati značajne posledice po stabilnost Bliskog istoka i bezbednost međunarodnih snaga u regionu.
Napomena: U tekstu su zadržani imena učesnika koja su se pojavila u izveštaju; neki naslovi i titule su formulisani oprezno kako bi se izbegle neproverene tvrdnje.
Pomozite nam da budemo bolji.
