Studija u Biological Reviews analizirala je 503 dokumentovana slučaja kanibalizma kod zmija i zabeležila ponašanje kod 207 vrsta, pretežno u porodicama Colubridae, Viperidae i Elapidae. Autori ističu da je kanibalizam široko rasprostranjen taksonomski i geografski i da se mogao nezavisno razvijati najmanje 11 puta. Slepe zmije (Typhlopidae) nemaju zabeležene slučajeve, verovatno zbog anatomske ograničenosti vilice. Dalja istraživanja treba da razjasne da li je kanibalizam genetski, oportunistički ili oboje.
Većina Vrsta Zmija Praktikuje Kanibalizam: Analiza 503 Slučajeva Otkriva Šire Ponašanje
Scientists Found That Most Snakes Are CannibalsMcDonald Wildlife Photography Inc. - Getty Images
Nova analiza pokazuje da kanibalizam među zmijama nije rijetka kurioznost već široko rasprostranjeno i ekološki značajno ponašanje. Studija objavljena u časopisu Biological Reviews obuhvatila je 503 dokumentovana slučaja kanibalizma i 207 vrsta zmija, otkrivši obrasce koji se ponavljaju kroz različite porodice, geografske regione i životne kontekste.
Glavni nalazi
Većina zabeleženih slučajeva potiče iz triju porodica: Colubridae, Viperidae i Elapidae. Porodica Colubridae, koja obuhvata oko 249 rodova, odgovorna je za skoro 30% prijavljenih događaja kanibalizma. Autori rada — među kojima su biolog Omar Entiauspe‑Neto i istraživači sa Universidade de São Paulo — zaključuju da se ovo ponašanje javlja taksonomski i geografski široko, pa je verovatno nezavisno evoluiralo najmanje 11 puta u evoluciji zmija.
„Svaki novi zapis je jačao ideju da kanibalizam kod zmija nije anomalija ili retka kurioznost, već široko rasprostranjeno i ekološki relevantno ponašanje koje smo sistematski potcenjivali,“ rekao/la je Bruna Falcão, vodeća autorka studije, za Smithsonian Magazine.
Zašto i gde se javlja
Studija navodi više mogućih objašnjenja: skoro polovina vrsta sa zabeleženim kanibalizmom ima opštu (generalističku) ishranu, što sugeriše da prehrambena fleksibilnost povećava verovatnoću jedenja pripadnika iste vrste. Zabeleženi su primeri kanibalizma među partnerima, između srodnika (npr. braće i sestara) i u obračunima među rivalima — uključujući i borbe mužjaka.
Autori takođe upozoravaju da uslovi u zatočeništvu (pretrpanost, ograničeno kretanje, nedostatak obogaćenja okoline i rukovanje) predstavljaju stresore koji mogu povećati učestalost kanibalizma u poređenju sa divljinom.
Slepe zmije i anatomska ograničenja
Jedina porodica kod koje nisu zabeleženi slučajevi kanibalizma jesu Typhlopidae (slepe zmije). Istraživači pretpostavljaju da je to posledica anatomske razlike: kod mnogih slepih zmija donja vilica je fuzirana (nijedan ili slab pokret razdvojenih polovina donje vilice), što ograničava mogućnost da progutaju plen ili vrstu veličine srodnika kao što to čine druge zmije.
Šta dalje
U budućim istraživanjima naučnici će pokušati da utvrde da li je kanibalizam kod zmija pretežno genetski uslovljen, prilika (opportunistički) ili kombinacija oba faktora, i da li je takvo ponašanje doprinelo uspehu zmija kao jedne od najrazvijenijih grupa reptila.
Zaključak: Kanibalizam kod zmija je češći i raznovrsniji nego što se ranije mislilo, prisutan u mnogim porodicama i ekosistemima, i zahteva dalje proučavanje kako bi se razumeli evolucioni uzroci i ekološke posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
