Nova studija drevne DNK iz grobnica Zlatne Horde dovodi u pitanje popularnu tvrdnju da je oko 0,5% muškaraca danas potomak Džingis Kana. Iako postoje sličnosti između Y-hromozomskih linija iz Azije i linija pronađenih u grobnicama, analizirani primerci pripadaju specifičnoj, relativno retkoj podgrani. Istraživači smatraju da ta linija može biti starija od same vladavine Džingis Kana, a dok se ne pronađu njegovi ostaci, direktno potvrđivanje loze ostaje otvoreno pitanje.
Da li je svaki 200. muškarac potomak Džingis Kana? Nova drevna DNK studija menja priču
Are one in 200 men alive today truly descendants of Genghis Khan?
Nova genetska studija dovodi u pitanje raširen mit da je oko 0,5% muškaraca širom sveta—ili približno jedan od 200—potomak mongolskog osvajača Džingis Kana. Iako ranija istraživanja ukazuju na široko rasprostranjenu Y-hromozomsku liniju u velikom delu Azije, nova analiza drevnih ostataka iz Zlatne Horde pokazuje složeniju sliku.
Kratak istorijski okvir: Džingis Kan je ujedinio mongolska plemena i stvorio najveće kontinentalno carstvo u istoriji, čije su se granice prostirale od Koreje do Kaspijskog jezera. Njegov najstariji sin, Džoči, i potomci su vladali severozapadnim ogrankom carstva poznatim kao Zlatna Horde.
Pre oko dve decenije studija iz 2003. godine utvrdila je da otprilike 8% muškaraca u velikom delu centralne Azije deli veoma sličnu Y-hromozomsku liniju koja datira iz perioda pre oko 1.000 godina. Kada su ti rezultati ekstrapolirani globalno, to je dovelo do popularne tvrdnje da bi jedan od 200 muškaraca mogao biti potomak Džingis Kana.
Mongol conqueror Genghis Khan (Getty Images)
Šta donosi nova studija? Arheolozi i genetičari su, prateći lokalni folklor i arheološke indikacije u današnjem Kazahstanu, analizirali drevnu DNK iz četiri grobnice za koje se veruje da pripadaju vladarskoj eliti Zlatne Horde. Iako su sahranjeni muškarci pripadali istoj široj Y-hromozomskoj grani koja je poznata i među savremenim populacijama, naučnici su identifikovali posebnu, relativno retku podgranu te linije.
"Verujemo da je ovo prvi drevni DNK dokaz koji podržava genomsko poreklo vladarskih elita Zlatne Horde", rekao je Ayken Askapuli, prvi autor studije objavljene u časopisu PNAS.
Pronađena podgrana ukazuje na mogućnost da Y-linija koja je široko rasprostranjena danas nije nužno direktna loza Džingis Kana. Istraživači čak pretpostavljaju da je pomenuta linija mogla nastati i pre nego što je Džingis Kan ujedinio Mongole — dakle da je starija od uspona njegove dinastije.
Zašto nije moguće dati konačan odgovor? Glavni problem ostaje to što je grob Džingis Kana još uvek nepoznat. Prema istorijskim izvorima i folkloru, car je sahranjen tajno u neobeleženom grobu koji je zatrpan i zapečaćen tako da se ne zna tačno mesto. Dok se ne pronađu ostaci za koje se može sa sigurnošću reći da pripadaju Džingis Kanu, direktno povezujuće poreklo će ostati predmet pretpostavki i daljih istraživanja.
Zaključak: Nova studija ne demantuje u potpunosti ideju da neki ljudi danas mogu biti potomci Džingis Kana, ali su rezultati jasna indikacija da je priča složenija nego što je prvobitno predstavljeno. Umesto jednostavne tvrdnje "1 od 200", nauka sada ukazuje na raznovrsniju istoriju Y-hromozomskih linija u centralnoj Evroaziji i potrebu za dodatnim drevnim DNK podacima.
Pomozite nam da budemo bolji.
