Decret No. 12, potpisan u januaru, uvodi kazneni kodeks od 119 članova koji često kažnjava porodično nasilje blaže nego zlostavljanje životinja. Muškarac koji nanese supruzi vidljive povrede može dobiti 15 dana zatvora, dok žena koja ode kod roditelja bez muževljeve dozvole riskira tri meseca. Dekret takođe predviđa različite sankcije po društvenom statusu i legitimiše telesne kazne, zbog čega UN pozivaju vlasti na povlačenje akta.
Novi afganistanski kazneni kodeks: strože kazne za borbe životinja nego za nasilje nad ženama
FIL - An Afghan woman walks out of a cell inside the women's section of the Pul-e-Charkhi prison in Kabul, Afghanistan, Thursday, Sept. 23, 2021. (AP Photo/Felipe Dana, File)(ASSOCIATED PRESS)
Novim dekretom koji je u januaru potpisao vrhovni vođa Hibatullah Akhundzada uveden je kompletan kazneni kodeks koji u praksi legalizuje rodnu i društvenu nejednakost, upozoravaju Ujedinjene nacije i grupe za ljudska prava.
Decree No. 12, dokument od 119 članova i 60 stranica, predviđa kazne koje u nekim slučajevima deluju strože za zlostavljanje životinja nego za porodično nasilje nad ženama i daje široka ovlašćenja domaćim glavama porodica da same određuju i primenjuju kazne u svojim domovima.
Glavne odredbe dekreta
Prema dekretu, muškarac koji pretuče suprugu tako da joj ostane vidljiv rez, rana ili modrica može biti osuđen na 15 dana zatvora — ali samo ako supruga uspe da dokaže slučaj pred sudijom. Nasuprot tome, žena koja ode u očevu kuću i ostane tamo bez muževljeve dozvole može biti kažnjena sa tri meseca zatvora, a njeni rođaci mogu snositi sankcije ako je ne vrate mužu.
Za organizovanje borbi životinja i ptica predviđena je kazna do pet meseci zatvora. Borbe životinja (posebno petlova i prepelica) bile su raširene u nekim delovima zemlje, iako su formalno zabranjene posle dolaska talibana na vlast 2021. godine.
Visoki komesar UN za ljudska prava Volker Turk upozorio je u Ženevi da dekret „predviđa upotrebu telesnih kazni za brojne prestupe, uključujući u domaćinstvu, legitimišući nasilje nad ženama i decom“ i pozvao avganistanske vlasti da povuku akt.
Društvena hijerarhija u kaznenoj politici
Dekret uvodi različite sankcije u zavisnosti od društvenog statusa počinioca: učenjaci i „visoki ljudi“ dobijaju opomenu; plemenski vođe i biznismeni opomenu i sudski poziv; „prosečni članovi društva“ suočavaju se sa zatvorom; dok „niže klase“ podležu telesnim kaznama. Maksimalna telesna kazna od 39 udaraca bičem, prema tekstu, treba da bude raspoređena na „različite delove tela“.
Izuzeci postoje samo kod krivičnih dela koja nose kaznu smrti: ubistvo podleže smrtnoj kazni, a i vređanje proroka Muhameda je kažnjivo smrću — uz mogućnost smanjenja na šest godina zatvora ukoliko se počinilac pokaje.
Organizacije za prava žena, uključujući UN Women, ocenjuju da dekret formalno ukida jednakost muškaraca i žena pred zakonom i stavlja žene u položaj zavisnosti od muževa, ograničavajući im pristup zaštiti i pravdi.
Širi kontekst
Ovo je prvi kompletan kazneni kodeks koji je objavila sadašnja uprava; ranije su donošeni propisi koji su ograničavali obrazovanje devojčica iznad osnovne škole, zapošljavanje žena i njihove javne slobode. Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije pozivaju na poništavanje dekretnih odredbi koje krše osnovna ljudska prava.
Turk je zaključio: „Žene i devojke su sadašnjost i budućnost; zemlja bez njih ne može napredovati.“
Pomozite nam da budemo bolji.
