WOH G64 u Velikom Magelanovom Oblaku prelazi iz crvenog superdžina u retku fazu žutog hiperdiva — proces započet oko 2014. koji je pratio porast površinske temperature. Zvezda je ogromna: ~1.540× radijus Sunca, ~28–30 solarnih masa i ~282.000× svetlosti Sunca. Otkriven je i binarni pratilac, što može objasniti transformaciju kroz razmenu mase; konačan ishod (supernova ili direktan kolaps u crnu rupu) još nije poznat.
WOH G64 Menja Boju: Masivna Zvezda Prelazi u Retkog Žutog Hiperdiva — Hoće Li Postati Supernova?
An illustration of WOH G64's binary system surrounded by a dense ring of dust. | Credit: Daniel Cea Martinez
Astronomi su zabeležili izuzetno retku i brzu promenu kod jedne od najvećih poznatih zvezda: objekat WOH G64 u Velikom Magelanovom Oblaku menja boju i temperaturu, što ukazuje na prelaz iz crvenog superdžina u žutog hiperdiva. Ova transformacija može biti predznak kraja života zvezde — bilo kao snažne supernove ili direktnog kolapsa u crnu rupu.
Gde se nalazi i koje su osnove fizičke karakteristike?
WOH G64 (takođe IRAS 04553–6825) nalazi se u Velikom Magelanovom Oblaku, satelitu naše Galaksije, na udaljenosti od oko 163.000 svetlosnih godina. Procene pokazuju da zvezda ima približno 1.540 puta veći radijus od Sunca, masu od oko 28–30 solarnih masa i svetlost oko 282.000 puta veću od Sunčeve.
Kako je otkrivena promena?
Tim predvođen Gonzalom Muñoz-Sanchezom (Nacionalna opservatorija u Atini) primetio je od 2014. godine promene u boji i istovremeno porast površinske temperature zvezde. Analize pokazuju da se objekat evolutivno pomera iz faze crvenog superdžina ka žutom hiperdivu — tranzicionom i relativno kratkom stadijumu u životu masivnih zvezda.
"Sudbina zvezda sa početnim masama između 23 i 30 solarnih masa nakon faze crvenog superdžina i dalje je nejasna... WOH G64 bi mogao pružiti odgovor na ovo pitanje," rekao je Muñoz-Sanchez za Space.com.
Zašto je ovo važno?
Žuti hiperdivovi su ekstremno retki jer predstavljaju kratkotrajnu i dinamičnu fazu između crvenog superdžina i krajnjeg rasporeda događaja koji može dovesti do supernove. Za prelaz u žutog hiperdiva potrebni su snažni zvezdani vetrovi koji uklanjaju spoljni omotač zvezde i podižu njenu temperaturu — što je moguće samo kod najsjajnijih superdžinova.
Artist's impression of two faces of WOH G64: a red supergiant from its discovery up to 2013 and a binary with yellow hypergiant and a hot star from 2014. | Credit: Patryk Iwanek/OGLE
Binarni pratilac i moguće scenarije
Observacije takođe pokazuju da WOH G64 nije usamljena — nalazi se u binarnom sistemu. Binarnost značajno komplikuje tumačenje: razmena mase ili delimično uklanjanje zajedničkog omotača moglo je otkriti dve komponente sistema i podstaći promenu boje. Alternativno, sama zvezda je mogla imati dugu eruptivnu epizodu (dva-tri desetine godina) i sada se vraća u mirniji žuti stadij.
Mogući ishodi zavise od intenziteta interakcija: kontinuirana razmena mase može dovesti do spajanja zvezda, dok pri slabim ili bez interakcija glavna zvezda može nastaviti ka kolapsu jezgra — ishod može biti supernova ili direktan kolaps u crnu rupu. Astronomi procenjuju da bi „uskoro“ u astronomskim terminima moglo značiti od stotina do nekoliko hiljada godina, pa je malo verovatno da će se događaj desiti u ljudskom životnom veku.
Šta dalje?
Autori rada pozivaju na dalja posmatranja kako bi se razjasnio doprinos binarnih interakcija naspram unutrašnjih procesa zvezde. Razumevanje ovakvih sistema je ključno za predviđanje krajeva masivnih zvezda i za tumačenje raznih tipova supernova i ostataka koje ostavljaju.
Rad o ovim rezultatima objavljen je u časopisu Nature 23. februara.
Pomozite nam da budemo bolji.
